Lagali su nas. Priča o Gandiju je bajka. Priča o Gandiju je oružje. Priča o Gandiju je zatvor. Priča o Gandiju je trik.

Svi smo mi nasjeli na ovaj mali trik onih koji pokoravaju. Svi smo se pokazali glupi. Svi smo zgaženi. Svi smo samo blato na tuđim cipelama.

Gandi je bio veliki, ne sporim. Ali priča o njemu… dalo bi se raspravljati.

Gandi je kažnjavao sebe, čekao, patio i ništa. Njegovi ciljevi su ostvareni tek kad su postali i ciljevi onih sa oružjem, moćnih.

Gandi nije pobijedio. Prodali su nam tu priču da bismo vjerovali da nenasilni otpor ima uticaja.

Nenasilni otpor ne znači ništa do „Sjedi i čekaj, kažnjavaj sebe dok neko ne primjeti da ti je loše“. Znate kad će drugi to primjetiti? Nikad.

I sam sam često Gandi. Kažnjavam sebe, krivim se za sve loše, čekam mirno trudeći se da nikom ne nanesem štetu i nadam se boljem. To je pogrešno. To je tako pogrešno.

Nikog nije briga za tebe. Svoje parče sreće moraćeš sam da zgrabiš, makar i nasilno. Gazi sve pred sobom. Saosjećanje je za slabe. Zgaženi će da te mrzi, ali to nije bitno. On je samo blato na tvojoj cipeli. Ne može ti ništa.

Čak i kad si kriv, ti okrivi drugog. Tako je lakše. On bi tebe okrivio.

Nikad ni za šta ne kažnjavaj sebe. Drugi će već da te kazne. Ne moraš baš ti da budeš svoj dželat.

Znaš, priča o Gandiju je prevara. Smislili su je oni koji bi da vladaju i rade šta žele baz otpora. Sve je tako pogrešno.

Sve ovo što sam večeras napisao je život. Sve je još pogrešnije. Na tebi je da izabereš da li ćeš da budeš Gandi ili Britanija. Ti se, možda i spasiš. Za neke od nas je suviše kasno.