Kada je lik iz pomenutog djela umro, niko ga se nije nešto puno sjećao.
Kolege na poslu su mu odale kratko počast i nastavile sa svojim svakodnevnim aktivnostima.
Preko noći je zaboravljen, kao da nije ni postojao.

Iako je ovo djelo realizma, duboke pouke vidimo i danas, kada je bezbroj malih i tihih ljudi ugušeno u moru bučnih i velikih.
Često se njihov glas ne čuje a na njih se gleda samo kada treba neka usluga.
Nažalost, živimo ubrzan način života kada u našoj žurbi ne obraćamo pažnju na one male, sitne stvari.

Bivamo zaboravljeni do momenta kada treba nekom usluga, savjet ili eto da se ubije vrijeme.
A da li ćemo dočekati da svi budu jednaki, bojim se da nećemo u skorije vrijeme.