fb-analytics

Freedom. Responsibility. Truth.

РАК ЗА ДОРУЧАК

cover image

Ја сам она којој су рекли: „Имате још пола године.“... Ово није прича о храбрости. Ово је је прича о одлуци. Да живиш, баш онда кад ти кажу да нећеш.

Ја сам она којој су рекли: „Имате још пола године.“

И знаш шта сам урадила?
Прво сам ћутала.
Шок ме је смрвио.
Безнађе ме угушило.
Немоћ ми је везала руке.
Страх ме је прогутао, а бес ме раздирао изнутра.

„Зашто ја?“, вриштала сам у себи, док ми је тишина одговарала.

Онда сам устала.
И појела рак за доручак.
(Без соли. Довољно је било то што је ужасно горко.)

Ово није прича о храбрости.
Ово је је прича о одлуци.
Да живиш,
баш онда кад ти кажу да нећеш.

Да рађаш,
да гледаш децу како расту,
да осетиш како мирише прашина после кише,
да се наљутиш јер ти је неко узео место у превозу
и да се радујеш што уопште имаш снаге да путујеш.

Кад ти неко каже „ још пола године“,
схватиш да си до тад живела као да имаш вечност.
А онда ти живот покаже да нема репризу.

Месецима нисам хтела никог да видим.
Нисам могла да поднесем сажаљење у њиховим очима.
Ту тугу, ту тишину, ту самилост коју нисам тражила.
Сажаљење би ме докусурило тамо где рак није успео.

Зато сам се закључавала.

Сама.

Са својим страхом.

Са својим „зашто“.

У почетку сам бројала дане.
Онда сам почела да их пуним.
Смехом.
Људима.
И са мало суза , јер без њих не иде.

Ћелава глава?
Имала сам је.
Нисам носила перику.
Нисам носила мараму.
Нека виде.
Нисам се крила.
И нисам дозвољавала саосећање из навике.

Ја нисам била статистика.
Ја сам била жена која је одлучила да живи.

И тек кад преживиш, схватиш да је сваки дан поклон.
Свако јутро у ком отвориш очи - добитак.
Свака кафа,
свака глупа порука,
сваки загрљај.

Не узимај ништа здраво за готово.
Ни своје здравље.
Ни туђу доброту.
Ни чињеницу да си ту.

Ја сам она којој су рекли: „Пола године.“
А ево ме, пишем ти.

И смејем се,
јер живот није добио битку сам.
Ја сам га извукла.

Ноктима.
Сузама.
Смехом.
Вољом.
Жељом.
Срцем.
Инатом.
На оооо-рук.

И знаш шта сам схватила?

Да ме ништа није научило колико је живот леп,
и колико нисам имала проблема
(а мислила сам да их имам, и да су огромни)
као дани у којима ми је смрт дисала за вратом.

Немој чекати ту јебену реченицу : „Имате још ... “
да би почео стварно да живиш.

Почни да живиш данас.

publisher
wave
frame

Information

Categories