Koliko ponavljanja,
koliko fuga?
Koliko laži,
iznova, iznova,
dok ne povjerujem
u sopstvenu nevinost?

Sebičan
u tišini pauza.

U igri očekivanja,
moranja.

Dok traje pauza,
zaglavljen sam u
sopstvenim rukama,
zabludama.

Imam vremena da se mijenjam.

Stara fuga –
disonanca,
u drugom registru
šapuće laž.

Pokušaj egocida.
Brisanje.
Praznina.
Hoću li ostati?

Prekida se pauza.
Stara fuga,
nova promjena,
vraćam se
ponavljanju.