Hajde da mjerimo
čiji je fikus veći
i da se lažemo
da je rakija bez šećera,
ajvar pez patlidžana,
paradajz neprskan.
Hajde da živimo dosadne živote
bez politike,
rata i tenzije,
budemo u penziji prije penzije.

Hajde da igramo domine.
Ne te domine, gospođo.
Odložite taj kaiš
i manite me nijasni sive.
Hajde da pletemo čarape
od vune
koju smo sami šišali
sa ovaca
koje smo sami hranili.
Idilično zvuči!
Znaš li ti koliko je to posla?
Ne pada mi na pamet
s tim da se mučim.
Isplativije je kupiti.
Mani me čarapa,
vune i ovaca.

Hajde da pričamo u ruskim klasicima
iako smo čitali
samo Anu Karenjinu
u gimnaziji
jer su nas natjerali.
Kosidbu smo preskočili.
I hajde da budemo licemjeri
koji pišu ovim slobodnim stilom
bez stila.
Juče smo ga pljuvali.
Sutra ćemo ga opet pljuvati.
Danas rabimo
lakoću pisanja istog.
Znate ono:
Sedam lijepih riječi
enter,
još tri lijepe riječi
enter,
ubaci psovku.
Eto ti pjesme.
Masa će odlijepiti,
jebote.

Mogu ja ovako do jutra,
bez rime,
bez ritma,
bez reda.
Nije kao da će je učiti sutra u školi.
„Ko bi rekao,
mlad pisac, a ovako piše.
Piši o ljubavi, dječače,
mani se sivila.“

Kako mlad?
Radičević je u mojim godinama bio mrtav.
Ja još nisam umro.
Kako to mislim
pobrati slavu,
a još sam živ?
Znam, matori,
u mojim godinama
ti si ovo i ono,
ovako i onako,
sjećam se,
bio sam rođen tad.
U mojim godinama
nisi pisao gluposti po internetu.
Doduše, nisi ni imao internet.
Ali ovo nisu tvoje godine.
Mani me godina,
suviše sam mlad za ovu starost.

Hajde da mijenjamo kola.
Ti meni svoja, ja tebi svoja,
a oboja s greškom.
Posle da pričamo po gradu
kako nas je prevario onaj drugi,
a kad se sretnemo,
častimo se pićem
i zahvaljujemo
jer mašina ide samo tako.
Nek misli onaj drugi
da se samo on zajebao.

Hajde da šetamo pse.
Ko nema psa nek šeta hrčka.
Hajde da vozimo bicikl
i psujemo vozače
jer nisu normalni,
jer ništa ne paze,
jer sjede u kolima
dok mi pedalamo.

Hajde da posadimo šljivik
pa da se svađamo
hoće li šljive
u rakiju ili u pekmez.
I hajde da ne budemo
oni smarači
koji sve o svemu znaju
u sve se miješaju
i osuđuju.
Hajde da se bavimo
nekim svojim temama,
pravljenjem zimnice
i bolom i kuku.

Hajde da uvedemo
i kupanje srijedom,
ne samo subotom.
Malo je subota.
Hajde da kupujemo cvijeće
i danima
koji nisu početkom marta.
Dobro, nećemo.
Imaš pravo,
što bismo bacali pare na cvijeće.
Bolje je uzeti ćevape.
Ali hajde onda
da se dogovorimo
da ne dajemo trudnici otkaz.

Hajde da pečemo uštipke,
kuvamo kotliće
i budemo debeli.
Ja sam već počeo.
Hajde da živimo
dok život traje
bez velikih snova
i teških riječi.
Samo da živimo.
Mani me mijenjanja svjetova.

Hajde da glumimo
da je ovo poezija
i da ćeš pročitati
ovih sedam kilometara stihova.
Hajde da ćutimo
o temama
koje sam čačnuo,
a nisam završio.
Ja ću se praviti
da nisam lijen
da pišem nešto bolje.
Mani me pisanja
to ću sutra.

Hajde da mjerimo
čiji je fikus veći.
Jebote, ja nemam fikus.
Nemam ni ajvar.
Rakiju imam, bez šećera je.