Slobodno, kaži mi sve tvoje najdublje tajne.
Potresi me svojim emotivnim teretom.
Željezna su moja leđa.

Uđi nepozvano.
Otiđi nenajvaljeno.
Nego šta ćeš
nego obrisat se od mene
kao peškir.

Uvijek ću brinut za tvoju pranenu.
Vazda ćeš ostati blizu srca mi.
Nema veze
što je sada ispred njeg kapija
viša od stratosfere.
Ni što ključ tih vrata više nije kod mene.

Identitet ti ne mogu predat —
idiom je ljuska od čovjeka
koji se upotrebljava.

Igraj se sa svijetom,
ionako ga kao igraonu doživljaš.

Ma hej,
barem si upravu sve —
svaki korak
precizno iskalkulisan.

Šema čovječnosti —
rutinski
kao kolinoskopija.

Zajecaj mi tiho u noći,
osloni se, hajde.
Obavezno se
diplomatski svakom osmjehni.

Srećom
sam ovaj put
u startu odmah prepoznao
kolika je nepravda nad sobom
vraćati se u takvom stanje.

Ali šta ću
kad ne prepoznam odmah —
ko šaka Muhammed Allia
i brzinom s kojom te safata.

Ti mene,
a ja druge.
Jel’ to?