Ležim na pijesku, a iznad mene beskrajno je plavo.

Dozivam je pogledom.

Ona neće doći.

Možda i hoće,

ali to će biti na kraju,

kada bijela zastava visoko zapleše.

Kruži iznad mene poput lešinara.

Spremno čeka da počnem krvariti.

Izgleda neuhranjeno.

Čini mi se da je stvarno gladna.

Prestajem je gledati s divljenjem.

Sada je ništa drugo do običan lešinar željan krvi.

Čudno.

Odjednom je od božanske ptice postala simbol tame

i vječnog prokletstva.

Sletjela je pored mene i nagnula glavu.

Prljava je iznutra, jasno vidim.

Gledala me dugo, a ja sam budno pratila svaki njen trzaj.

Neću joj dati da okusi moju krv.
Krvarim na sve strane, ali ona ne mora znati za to.
Sasvim teško pišem o njoj, jer mi svaki njen pogled dira dušu.
Čini je prljavom.