Svi smo tu mi danas kada pišem CV,
Nije bitno moje ime moje jebeno iskustvo.
Bitno je ime neke stranke ili moga oca,
Da li mogu izvući od mene malo novca.

A ja ovako mlad nisam učen da budem takav,
Kažu Sema radi sve pošteno biće nekad bolje.
A u sebi mislim biće bolje malo sutra,
Kad nam sistem samo plodan za kriminalna posla.
Al meni je toga više ovdje dosta.

Zato sada držim olovku i pišem o tome,
Jer me tu nemogu osporiti,
Kada ja repam mogu se samo Bogu pomoliti.
Ovo radim iz ljubavi prema muzici,
Pisanje mi čak dođe kao psihička terapija.
To čišćenje unutarnjeg mene,
A ovi koji seru na mene ma njih ko jebe.

Ja ću raditi ovo pa šta bude biće,
To je pravda da radim šta volim.
Al ovde pravde nema,
Zato se sve više ljudi za dijasporu sprema.
Da li otići odavde nisam siguran da li je to rješenje,
Ali je jedino koje većina danas ima,
Pa ti prebroj koliko ljudi u ovoj državi danas ima.

Svi odlaze i odlaze u nadi za bolje sutra,
Da dočekaju toplija jutra.
Jer ovde hladno je a ljudi vole toplije krajeve,
Da se osjećaju sigurnije i zato svi odlaze.
I ostaju samo rime.