Mala trpezarija u kutiji. Za stolom sjede TATA i SIN.

SIN: Tata, nije mi dobro.
TATA: Šta je, sine?
SIN: Ne znam.
TATA: Pa kaži šta je bilo.
SIN: Ne mogu da jedem.
TATA: Što?
SIN: Ne znam... Ne bih znao reći zašto.
TATA: Haj dobro... Ako želiš, slobodno kaži.

TATA nastavi jesti. SIN ne jede.

SIN: Tata.
TATA: Hm?
SIN: Ima nešto... veliko... što ti moram reći.
TATA: Reci.
SIN: Samo... ne znam kako ćeš da reaguješ na to.
TATA (nasmiješi se): Nećemo znati ni ja ni ti ako mi ne kažeš.
SIN: Da...

Stanka.

TATA: Pa šta je sad? Reci mi šta je bilo.

SIN šuti i koleba se.

TATA: Sine, haj nemoj me zezat’. Ili reci ili nemoj.
SIN: Ja sam gej.

Stanka.

TATA: Šta si?
SIN: Gej.

Stanka.

SIN: Tata.
TATA (ljutito): Sine, šta sam ti skrivio u životu da mi ovako nešto daješ?

SIN: Šta? Ne kontam.
TATA: Shvataš li ti šta si rekao?
SIN: Rekao sam da sam gej.
TATA: Jesi li ti svjestan situacije u koju me dovodiš?

TATA uzme maramicu i nervozno briše lice.

SIN: Tata, znam da ti ovo teško pada, ali...
TATA (prekida ga): Teško pada? Ovo je sramota! Šta će ljudi reći? Jesam li te
za ovo odgajao?
SIN: Tata, nije bitno šta će ljudi reći. Ovo sam ja.
TATA: Kako nije bitno?! Šta će familija reći za ovo? Komšiluk će pričati iza
mojih leđa. A tek kolege s posla... Neću im moći na oči...
SIN: Šta te briga za njih? Zar nije važnije kako se ja osjećam?
TATA: Sine, ti možda možeš da živiš sa tim, ali ja... Ja sam tvoj otac. Moram da
gledam ljude u oči! Ja sam te odgojio da budeš muškarac! A ne... to... I ovo nisi
ti! Ovo je neka tvoja faza, negdje si to pokupio.
SIN: Nije faza. Oduvijek sam bio ovo. Samo... nisam nikad smio reći. Bojao
sam se... tebe.

TATA ustaje sa stola, i nervozno hoda po sobi.

TATA: I šta je sad sa mnom? Ja te cijeli život učim pravim stvarima, a ti mi ovo
kažeš.
SIN: Tata, pokušavam ti reći istinu. Pokušavam da budem iskren. Zar to nije
ono što si me učio?
TATA: Ali ne ovako. Ne na ovaj način. Ne ovo! Ojjj, komšiluk će me ispod oka
gledati... Ljudi će pričati, ogovarat će nas, ismijavati nas! Znaš li ti šta znači
nositi tu sramotu?
SIN: Sramotu? Ti misliš da je sramota što sam ja gej?
TATA: Sine... nisam...
SIN: Ako te toliko brine šta će ti oni reći, onda trebaš razmisliti o tome ko ti je
važniji – ja ili oni...

Stanka. TATA se zagleda u sina, očaj i bijes ga obuzimaju.

TATA: Sve sam dao za tebe... Sve! A ti ovo...

TATA se primakne SINU. Pođe da ga udari. Ali se zaustavi. Drhti.

SIN: Udari me ako misliš da će to riješiti problem.

TATA se polako povlači, pada na stolicu, spušta glavu u ruke. Krene plakati.

SIN: Tata...

SIN ustane i priđe TATI koji je i dalje u istoj pozi.

SIN: Znaš, cijeli moj život pokušavam da budem savršen za tebe. Da budem
jak, da budem onaj sin na kojeg ćeš biti ponosan. I cijeli moj život krijem ko
sam jer nisam htio da te razočaram. Svaki put kad sam se smijao s tobom,
osjećao sam taj teret. Svaki put kad si mi rekao da moram biti "pravi
muškarac", nešto se u meni slamalo. A sada, konačno, kad sam skupio hrabrosti
da ti kažem istinu, ti me odbacuješ zbog... drugih.

Stanka.

SIN: Ljudi koje ni ne poznajemo, čije mišljenje ne znači ništa, važniji su ti od
mene? Tata, ja sam tvoj sin. Onaj isti koji te voli, poštuje i cijeni. Zar ćeš
dozvoliti da te strah od ogovaranja spriječi da me prihvatiš?

SIN spušta ruku na TATINO rame.

SIN: Ne tražim da sve odmah shvatiš. Ne tražim ni da mi sve oprostiš. Tražim
samo da me ne odbaciš. Jer, ako me ti odbaciš... bit’ ću izgubljen.

Stanka. TATA nastavlja plakati. SIN ga zagrli. Isprva TATA ne odgovara, ali
zatim polako spušta ruke na sina.
Dugo ostaju u tom zagrljaju. Zatim TATA polako ustaje, bez riječi uzima jaknu
sa vješalice pored vrata.

SIN: Gdje ideš?
TATA: Da prošetam. Nije mi dobro.

SIN ga pogleda sa suosjećanjem.
Zatim i SIN uzme jaknu i oblači ju. TATA ga pogleda. Kada SIN obuče jaknu,
uzvrati mu pogled. Nasmiješe se jednome drugome.
TATA ga uhvati oko vrata i izađu kroz vrata.

KRAJ