Svaki grobar, svaki navijač Cibone, ali i svaki ljubitelj košarke pamti 25. april 2010. godine. Finale Jadranske lige. U Zagrebu su se sastali Partizan i Cibona. Utakmica je zanimljiva i napeta. Parizan vodi, ali Zagrepčani imaju poslednji napad. Bojan Bogdanović koji je do tad u utakmici imao učinak pogođenih trojki 0/6 pogađa trojku. Partizan je nakon godina dominacije na koljenima. Stručni štab i kompletna klupa Cibone ulaze u teren da slave. Tribine gore, atmosfera je sjajna, Cibona je šampion. Ipak, ostalo je 0,6 sekundi do kraja. Dovoljno da trepneš.
Ipak, utakmica mora da se završi. Sudija daje znak. Aleksandar Rašić dodaje loptu Dušanu Kecmanu. Kecman prebacuje teren, lopta leti i upada u koš. Na tribinama muk. Nikom nije jasno šta se desilo. Partizan je ponovo šampion. Uspio je. Kecman je uspio. Pogodio je trojku sa istekom vremena.
Ova utakmica je prema ESPN-u ušla u deset najuzbudljivijih završnica nekog sportskog događaja.
Dušan Kecman kaže kako će ga po tom potezu zauvijek pamtiti. Koliko god imao veliku karijeru to je ono što će da ga obilježi. I nije to tako loše.
I danas, 15 godina kasnije možemo čuti klince koji bacaju loptu sa pola terena kako uzvikuju "Keeeecmaaaaan". I uzvikivaće još dugo.