Situacija oko Željka Obradovića se ne smiruje. Njegov odlazak nije prošao kako se očekivalo, on podnese ostavku, dođe novi trener, navijači mu otpjevaju koju pjesmu i ide se dalje. Ne, Željko je, očigledno, prevelik za tako nešto. Kad su već pustili Duleta tek tako, navijači ne daju Žoca.
U očima grobara, Obradović je simbol borbe protiv sistema. Vođa koji nikad ne griješi. Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da su grobari većinski nezadovoljni upravom KK Partizan (mada i ostalih klubova pod okriljem JSD Partizan), a da je Željko ušao i u sukob sa njima, on zaista postaje ultimativni zaštitnik od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja.
Rezultati nisu bitni. Naučili su grobari na poraze i sportske neuspjehe. U poslednjih 15 godina fudbalski trofej za Grobare ne postoji, u ostalim sportovima Partizan je na ivici opstanka, a između Duleta i Željka i košarkaški klub je bio loš.
Željko je izgradio ime. On je brend za sebe. On Partizanu daje dodatni vrijednost. Uz to, Željko je emocija, a to je grobarima uvijek bilo najvažnije. I zato Grobari ne žele da ode.