Kad sam počeo pratiti fudbal, (a nisam ga pratio prije nego što sam krenuo u školu), igrali su Ronaldo, Bekam, Zidan, Figo, Kan, Del Piero... Treneri mi nisu bili zanimljivi dok malo više nisam počeo kapirati taktiku i sve ostalo. Nerviralo me kad gledam utakmicu sa tatom i on za nekog trenera kaže kakav je on dobar igrač bio, jer koga briga, to je bilo prije sto godina. Bar sam tad tako mislio.
Jednom ću i ja, samo dok porastem, naučiti igrati fudbal i biću kao ti fudbaleri koje gledam na tv-u. Oni su mnogo stariji od mene, godina su mog oca.
Onda su oni počeli da se povlače Zidan, Bekam, Figo, Deko, Kan... i svi ostali. Bilo mi je to ok. Stara garda se povlači, dolaze mlađi.
A onda su i ti mlađi počeli da se povlače. Došlo je vrijeme da su igrači mojih godina ili malo stariji od mene na zalasku karijere, a neki su je već i završili.
Došlo je vrijeme da su igrači koji su bili mladi kad sam ja počeo da pratim fudbal (ili još nisu ni bili na fudbalskoj mapi) postali treneri i da ih gledam u totalno novim ulogama. Počeo sam dok gledam govoriti, e kakav je on igrač bio. Eh kad bi samo on mogao da uđe sad da... Bože, kako je brzo prošlo sto godina.