Jelena:
Zanimljivo stanovište. Volim kada ljudi pametno izvuku određene tačke iz najrazličitijih pravaca razmišljanja u skladu sa sobom. Nije dobro naći se u položaju želje za pripadanjem određenoj grupi ljudi, dok individualizam ide u skroz drugu krajnost koja baš ne mislim da je od koristi čovečanstvu, tako da, poenta je, mislim da je jako zanimljiv i lep način na koji razmišljaš. Ja sam idealista, možda čak i malo ekstremni, pa ne mogu uhvatiti tu frekvenciju.



Kada neko jako veruje u nešto, može se desiti da želi da svi pripadaju baš toj, istoj vrsti verovanja, zbog toga religije skreću sa puta, a što se tačnosti tiče može se reći da su te priče i verovanja i laži, ne znam, meni lično najčešće nemaju smisla iako nekada imaju dobra objašnjenja.

Ali ono što vidim vezano za tačku gledišta na religije ili sve njih od strane jednog čoveka je da to zavisi od par stvari - tvrdoglavost može se reći čak i 'zatucanost', bandoglavost - sve je to jedna kategorija. Zatim zavisi od intenzivnosti osećanja koja čovek može osećati kada mnogo daješ značaj osećanjima, ona mogu jako daleko da te ponesu, čak ne kažem to da bih tebi objasnila, nego prosto ljudi generalno ne mogu svi na isti način da vide svet, tako da ne možemo da razumemo jedni druge najbolje, ali po sebi znam da ljude umeju neke lične(dakle emotivne) stvari toliko da ometu da nisu ni svesni toga koliko stagniraju i sužavaju sebi vidik samim tim što stoje u mestu i guraju neki otpor prema razumu jer se boje, nemaju kapacitet da prihvate realnost ili nešto slično. Treći faktor bih rekla da je apsolutno razumnost i to je nešto što je jako teško steći, treba da budeš možda i previše realan nekada, a ljudi to ne vole, istina boli.
Pa sad, da li sam ga ukačila, ne znam, ali tako sam otprilike shvatila to, iako se svi ti razlozi možda preklapaju ponegde.

Najveći je problem to što si baš naglasio na kraju ove poruke - ti odlučuješ da osećaš. Nije svim vernicima tako, ali često se dešava da to nije do razumnog odlučivanja već je jednostavno tako.

Osećanje je tu, u tebi, u duši. Neraskidiva je čovekova veza sa bogom, tako da kažem, to ti je neko uverenje koje stvarno najozbiljnije ne ostavlja ljude ravnodušnim(ja bogami to doživljavam kao VEOMA lošu stvar). Oni zaista veruju, apsolutno, da je sve to upravo tako kako je recimo u Bibliji zapisano, ili u Kur'anu ili Tori.
Prosto nije ni čudo što postoji fašizam, jer to je samo termin osmišljen TEK u 20.veku, a postoji i razvija se milenijumima, ništa to nije novo, a sve je do religija i ideologija.

Armin:

BRAVO!

Slažem se sa tvojom tezom da se proces fizičke evolucije čovjeka podudara sa evolucijom ideja, uz nekoliko perioda odumiranja (čitaj srednji vijek).

Ni fašizam, ni nacizam, ni komunizam ni bilo koja druga ideologija nisu samo i isključivo zasluga svojih velikaša i vodećih, nama poznatih ideologa. Odatle se može uzeti i jedna zanimljiva poveznica: praistorijske ljudske zajednice kakve danas poznaju moderna antroplogija i istorija u praksi su funkcionisale kao komune. Od svakog prema mogućnostima, za svakog prema potrebama.