Monopol u civilnom društvu:
kako je „projektna uspešnost“ zamenila društveni učinak
Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Zašto iste organizacije stalno dobijaju novac – i šta društvo zaista dobija zauzvrat?
U poslednjih desetak godina, civilno društvo u Srbiji formalno je snažno: broj projekata raste, izveštaji su uredni, indikatori popunjeni, a partnerstva stabilna. Međutim, paralelno s tim procesom razvija se i fenomen o kojem se retko govori otvoreno — strukturni monopol nad donatorskim sredstvima.

Sve češće se postavlja pitanje:
da li se finansira društveni učinak ili projektna rutina?

Projektna uspešnost kao novi kriterijum moći
U praksi, „uspešna organizacija“ danas znači onu koja:

ima stabilan administrativni tim,
poznaje donatorski jezik i procedure,
može brzo da odgovori na pozive,
ima reference iz prethodnih ciklusa finansiranja.
To, samo po sebi, nije problem. Problem nastaje kada se ti kriterijumi pretvore u zatvoreni krug, u kojem iste organizacije iz godine u godinu dobijaju sredstva — često bez ozbiljne spoljne evaluacije stvarnog društvenog efekta njihovog rada.

Tako nastaje paradoks:
civilno društvo koje je formalno dinamično, ali suštinski zatvoreno.

Šta se gubi u tom procesu?
Gube se:

nove inicijative koje nemaju administrativnu infrastrukturu, ali imaju ideje i integritet;
kritički glasovi koji nisu spremni da prilagođavaju sadržaj očekivanjima donatora;
lokalne i tematski specifične perspektive koje ne ulaze lako u projektne matrice;
organizacije koje su aktivne, relevantne i dosledne, ali nemaju prihode jer nisu deo privilegovanog kruga.
U isto vreme, retko se postavlja pitanje:

kakve su konkretne društvene promene proizveli višemilionski donatorski tokovi u poslednjih deset godina?

Donatorska odgovornost kao sledeći korak
Ovaj tekst ne dovodi u pitanje potrebu za donatorskom podrškom — naprotiv. Bez nje, civilno društvo u Srbiji ne bi opstalo. Ali upravo zato, odgovornost donatora je ključna.

Ne samo da se pitamo:

da li je projekat sproveden prema planu,
da li su troškovi opravdani,
već i:

da li je došlo do stvarne promene u zajednici,
da li se proširuje krug aktera,
da li se jača društveni pluralizam ili sužava.
Bez tih pitanja, projektna uspešnost postaje sama sebi svrha.

Iskustvo „izvan kruga“
Platforma Argument poslednje tri godine nije imala grantove, iako je bila aktivna, vidljiva i društveno relevantna. To iskustvo nije izuzetak — ono je simptom.

Ne radi se o ličnom neuspehu, već o sistemu u kojem:

kontinuitet finansiranja postaje važniji od kvaliteta ideja,
administrativna snaga zamenjuje intelektualni i vrednosni doprinos,
kritička autonomija postaje prepreka, a ne prednost.
Otvoreno pitanje za donatore
Ako je cilj donatorskog delovanja:

jačanje demokratskog kapaciteta društva,
pluralizam mišljenja,
dugoročna društvena otpornost,
onda je neophodno otvoriti prostor za:

nove modele podrške,
fleksibilnije kriterijume,
evaluaciju stvarnog društvenog učinka,
i uključivanje aktera koji deluju izvan privilegovanih mreža, ali ne i izvan društvene relevantnosti.
Ovaj tekst je poziv na dijalog, a ne optužba.
Jer bez tog dijaloga, civilno društvo rizikuje da postane tehnički savršeno — a društveno prazno.

https://www.bitovik.org.rs/blog/