„Niko nije kriv“ – državna religija Srbije

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

„Niko nije kriv.“ Tako je, prema rezultatima istrage, završio slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu u kojem je stradalo 16 ljudi. Ta rečenica nije samo zaključak jedne istrage – ona je postala državna religija Srbije. Formula po kojoj se sve završava bez odgovornosti, bez krivice i bez posledica.

U osnovi ove „religije“ nalazi se duboki paradoks: o korupciji se stalno govori, ali se sistem održava istim navikama, istim obrascima ponašanja i istim ljudima. Korupcija se formalno osuđuje, ali se suštinski praktikuje. U Srbiji je mito postao način življenja, a korupcija način poslovanja. Nema posla bez „veze“, nema tendera bez dogovora unapred, nema institucije koja funkcioniše bez političkog uticaja.

Problem nije samo u sistemu, već i u svesti onih koji njime upravljaju. Predsednik države javno priznaje greške, propuste, pa čak i katastrofalne posledice – ali odgovornost ne postoji. Priznanje bez posledica postalo je novi oblik političke amnestije. Ako svi sve znaju, a niko nije kriv, onda sistem ne samo da ne greši – on svesno proizvodi štetu.

Slučaj Gorana Vesića dodatno ogoljava tu logiku. Čovek koji u javnosti simbolizuje godine netransparentnih poslova, muljanja i nameštanja projekata – oslobođen je. Istovremeno, ljudi koji se bore za pravdu, koji insistiraju na odgovornosti i poštovanju zakona, završavaju u pritvorima, pod istragama ili pod pritiscima. Poruka je jasna: lojalnost se nagrađuje, a poštenje kažnjava.

„Niko nije kriv“ nije neutralna rečenica. Ona je politička odluka. Ona znači da su životi građana kolateralna šteta sistema koji ne želi da se menja. Dok god se odgovornost ne imenuje imenom i prezimenom, tragedije će se ponavljati, a Srbija će ostajati zemlja u kojoj je jedina stabilna institucija – nekažnjivost.
https://www.bitovik.org.rs/blog/