Podne. Sunce na sred srijede dunjaluka. Prestonica je užurbana, dok njen centrifugalni tempo melje svakodnevicu. Nema se vremena ni da ti ostane ah za onim što je prošlo. Sadašnjost budućnosti, a ujedno i budućnost sadašnjosti.

Skenderija 3a. Staklena kula ukrašena pravouganim komadom tkanine okačenim o metalnu šipku, a na sredini mrko plave podloge koloplet žutih zvjezdica. Standardna ikonografija Evropske unije.


Na platou ispred zgrade skupila se manja grupa ljudi. Plišani mikrofoni. Skupe kamere klecaju na vižljastim stalcima. Novinari u polukružnoj formaciji, a ispred njih organizatori skupa.

Nebojša Vukanović, Đorđe Vučinić i Nenad Grković.
Poslanici i zastupnici Liste za pravdu i red.


Pozvali su medijske radnike i predstavnike javnosti ispred zgrade predstavništva EU, u znak protesta zbog mutnih radnji u vezi sa potpunom okupacijom pravosuđa, koja je kulminirala oslobađanjem Dodika, Stevandića i Viškovića.

Glavno Vukanovićevo pitanje bilo je:

Koliko košta ova zemlja i ko im je dao ovlaštenje da trguju pravdom?

Odgovor je dobio svega 6 minuta kasnije i to od Luigia Sorece, ambasadora EU u BiH.


Soreca se, kao i svaki drugi prekaljeni diplomata ogradio od bilo kakvih insinuacija da se delegacija unije umiješala u bilo kakva dešavanja u slučaju oslobađanja i lafo privođenja ranije spomenutog trojca.

Zanimljivo je kako je Soreca odreagovao na protestni skup, ali se ni on, a ni bilo ko od njegovih kolega iz evropske delegacije nisu oglasili nakon Dodikovog dolaska u Tužilaštvo.

Glas i šutnja su selektivne, a izgleda da i njima upravljaju dvostruki aršini.
Kada Dodik sere po državi na to šutimo, ali kada se Vukanović otvoreno bori ZA Bosnu i Hercegovinu - to osuđujemo.

Razumljivo je da diplomate brane svoje nadređene i splet ideja koje zastupaju, tako da Sorecina reakcija ne treba da čudi. Mnogo je veća sramota gromoglasna tišina silnih probosanskih, bosanskih, bošnjačkih i ko zna kakvih sve političara koji se kunu u državu, ali se ne suprostavljaju njenom bolnom urušavanju.

Jedan od onih koji sebe svakako naziva patriotom ispratio je Vukanovića i njegove saradnike uz topao, ljudskih pozdrav: Marš u Trebinje. Mrš banditu jebo te otac.

Radi se o neimenovanom mudonji, prevozniku i veteranu Armije BiH. Filigranski uzorak čaršijskog primitivizma.
Nebojša Vukanović i njegova Lista za pravdu i red zaslužili su duboki naklon zbog hrabrog i otvorenog stajanja u odbranu države, ali i na žulj evropskoj delegaciji.

Najavili su i veće proteste na istoj lokaciji na kojoj su se okupili i juče u 12:00, ukoliko se nastavi sa programiranim razgrađivanjem državnog pravosuđa, uz obaveznu prešutnu podršku međunarodne zajednice.



Samo Srbin Bosnu spašava, ako joj uopšte ima spasa.

Ko bi rekao da će od svih velikobosanaca i velikih bošnjaka (sa mailm slovom b), Nebojša Vukanović stati i ustati da brani jadnu nam jedinu.