novi dan, novo ime, novo lice.

ali nije neko neviđeno otkriće.

"zaslužila je, nije ona ljudsko biće."

nova je žrtva, umočena u krv i skraćena za glavu.

koža joj je njegovim bojama, obojena u plavu.

"pogriješila je, nije bila u pravu."

na prazan stomak hrani je metak.

iako to nije na jelovniku, zaseban je za nju letak.

nasilnik, u njeno ime, napisao je završetak.

"samo nek' je žena, tvoj je rob."

ko ovako razmišlja mora biti veliki snob.

"zašto je bila sa njim, ako je znala da će je strpati u grob?"

"ja sam superioran, moja je zadnja.
moja je naredba, a tvoja je tiha saradnja.
briga me ako ćeš umrijeti gladna."

a mi nismo narod, mi smo beskičmene ovce, kad ćemo naučiti da branimo žrtvu?

ne razmišljajući da možeš sutra naći svoju kćerku, suprugu ili majku mrtvu.

uradimo nešto već jednom, da bi uništili ovu kletvu.

zavladala je epidemija pasivnog posmatrača.

koja gleda predstavu uživo, ždere kokice i navija za monstruma iza okidača.

pri izlasku vani, umjesto pažnje, na oči i uši oblače prigušivač.

žive kao da su nedodirljivi, a sve im smeta.

za ovakve ološe treba se skrojiti nova planeta,

s nazivom bijesna ženska osveta.

ustaj čovječe protiv nečovjeka!

zašto se ponavlja isto svakog vijeka?

za maloumne monstrume, ima li ikakvog lijeka?

ako nema načina, za kaznu poklonite smrtonosnu injekciju.

kad će homo sapiens da već jednom nauči prokletu lekciju?

da li samo kad se nedužno srce žrtvuje za disekciju?

napišite lekciju s krvlju žrtava na žarko bijelom zidu:

samo neljudi ne žele stati na kraj FEMICIDU!