Nakon organizacije masovnog okupljanja građana u Novom Sadu povodom godišnjice pogibije 16 građana pod nadstrešnicom železničke stanice ovog grada, politička atmosfera u Srbiji je postala mnogo napetija, sve više kako vreme prolazi. Doduše, interesantan je bio pokušaj predsednika da ublaži ’udarac’ demonstranata uoči 1.novembra. Njegovo obraćanje narodu i specijalno studentima ostaje enigmatična pojava, jer, do sada bi trebalo već da bude svestan toga da tako jeftini trikovi kod građana ne prolaze. No, nek ostane ipak upamćeno: izvinivši se za ’teške reči koje je uputio građanima’ i tražeći miran skup i manje ljutnje i besa koji su upereni prema njihovim ’neistomišljenicima’, pokušao je na neki način da utiče na svoje glasače možda, mada, postoji mogućnost da je situacija iskorišćena kako bi predsednik izjavio da navodno razume frustraciju odlukama tužilaštva - da je i sam prilično ljut što se ništa ne dešava.
Ovakav način komunikacije nam pokazuje da se gospodin predsednik nalazi na vrlo tankom ledu trenutno, pa koristi sve što mu se nađe pri ruci da bi izjavio nešto skandalozno, ali tako da određenim građanima to ima smisla. Ali ovde se nameće pitanje - Zašto bi predsedniku trebala podloga za kritikovanje tužilaštva?

Ljudi uglavnom ignorišu Vučića - već je postalo normalno slušati gospodina predsednika kako glumi junaka na svojim potkupljenim kanalima sa nacionalnom frekvencijom. ’Problem’ je u tome što je tužilaštvo počelo profesionalno da radi na slučaju falsifikovanih dokumenata za ukidanje statusa zaštićenog kulturnog spomenika koje uživa naš veliki istorijski podsetnik, Generalštab. Aleksandar Vučić je, besan, počeo da naziva određene tužioce ’korumpiranom bagrom’ i time samo nadogradio priču na svoje ’razočarenje’ od ranije. Dobra strana ovih okolnosti je to što se tužilaštvo zapravo oglasilo povodom ovih izjava i reklo da je upućivanje takvih reči najuzvišenijoj državnoj instituciji prvenstveno čin protiv zakona, ali takođe prestavlja neprikladno ponašanje i pritisak na donošenje odluke vezano za određeni slučaj ili više njih(u skladu sa interesima).Vučić zapravo očekuje da će, nakon što ugrozi ovaj kulturni spomenik i pokloni ga Americi, pridobiti i tehnički kupiti pažnju i blagonaklonost Donalda Trumpa. Bez obzira na to, ljudi maksimalno ulažu napore i bore se za očuvanje i zaštitu kulturnog dobra kao što je Generalštab, a pošto je tužilaštvo videlo kriminalno delovanje u ovoj priči, postoje šanse da ćemo izvući neku pobedu - i nadamo se nekoj budućoj rekonstrukciji, a ne rušenju!
To su bile neke pozitivne vesti, pa, uz malo sreće, možda ćemo uspeti da zaštitimo svoje kulturno dobro. Oni koji protestuju i okupljaju se u Beogradu trenutno, nalaze se kod Skupštine ili Generalštaba, jer dok branimo jedan od naših pečata, postoje ljudi kojima je potrebna naša pomoć.

Naime, situacija je takva da ljudi počinju glađu da se bore za opstanak...kako brilijantno ironično. Majka jednog od poginulih pod nadstrešnicom u Novom Sadu, Dijana Hrka, traži pravdu za svog sina, Stefana. Razume se, tužilaštvo, sud, niko se nije oglasio povodom slučaja pada nadstrešnice već godinu dana, pa zbog toga i svega što je urađeno demonstrantima, studentima naročito, ona je počela da štrajkuje glađu, rekavši da joj nije problem i da će ovo isterati do kraja. Izjavila je: „Ja sam izgubila svoje dete i sva ta deca na ulici, to kao da su moja deca“ i zbog toga ne može više da gleda kako nam se društvo na ovaj način urušava, a zločinci zbog kojih je njen sin poginuo još uvek ne odgovaraju za svoje nedelo. Dok se njeno zdravlje komplikuje, predsednik pokušava da je pozove na razgovor, što je Hrka, naravno, odbila. Ljutito je u medijima odgovorila na njegov poziv time što je zatražila da se institucije puste da rade svoj posao. Dijana ima veliku podršku građana, međutim, oni kampuju i protestuju tačno preko puta tzv Ćacilenda i takva kombinacija može da bude fatalna, kao što se i desilo nekoliko puta, gde su joj huligani iz Ćacilenda postavljali eksplozive pred ulaz u šator. Takođe, jako lako dolazi do razmene uvreda i rasplamsavanja konflikta, toliko da je u jednom momentu kordon policije morao da stane između dve grupe ljudi. Bez obzira na to, Dijana se ne boji i nastavlja do kraja.
S druge strane imamo nesretan slučaj konfiskovanja autobusa autoprevoznika “Jaćimović“ i, iako je očekivano sledila kazna svakome ko se usudi da pomogne protestantima, Milomir Jaćimović je zbog parkinga na koji ga je navodila policija, dobio skoro neisplativu kaznu. Šta je povod(?), to što je čovek vozio srednjoškolce i studente do mesta na kojima su bili protesti. Policija mu je večito pravila probleme i čak su mu dolazili ljudi na kućni prag da ga plaše, ali ovaj problem je kritičnih razmera i Milomir neće moći da plati tako visoku kaznu. Iz očaja i nemoći, Milomir Jaćimović je započeo štrajk glađu jer, kako je on izjavio, on je već sada ’mrtav čovek’. Nažalost, u tome mu se pridružio i Milan, njegov maloletni sin, mada skorašnje informacije navode da je, nakon 4 dana štrajka, Milomir napokon uspeo da nagovori sina da prekine sa gladovanjem. Naravno, to ih neće razdvojiti ni na momenat protesta u Novom Sadu, gde je policija zaplenila autobuse.
Štrajk dvoje građana još uvek traje i svi se nadamo da situacija neće eksalirati do najgoreg mogućeg ishoda.
Takođe, u štrajk glađu je stupio i funkcioner SNS stranke, Uglješa Mrdić, navodno jer smatra da dvoje ljudi koji su među odgovornima za pad nadstrešnice nisu preispitani. Međutim, još uvek nema dokaza o umešanosti ovih ljudi, niti o tome da su imali neki odlučujući položaj oko radova na nadstrešnici.
Ovo svakako da nije sve od dešavanja u trenutnoj Srbiji, nastaviće se...