Ovu svečanu manifestaciju organizuje SNS uz podršku koalicionih sponzora i ispomoć institucija prilikom realizacije samog projekta. Za sve učesnike obezbijeđeni su lunch paketi (sendvič i flašica vode), pendreci, šljemovi. štitovi, velikodušne dnevnice, ali i amnestija od krivične odgovornosti. Batinanje može da počne!

Ako bismo dodatno parodirali studentske proteste, onda bi čitav 28. jun mogao da stane u jednu, odavno prekrojenu rečenicu: Oni nas kao ruše, a mi im kao ne damo.

Ipak, protestovanje ispred malih ekrana ili letimično skrolovanje portala samo su mrvice u poređenju sa iskustvima studenata prisutnih na ulici.

Ovaj tekst nastao je kroz razgovor sa studenticom Šumarskog fakulteta univerziteta u Beogradu, koja je od početka blokada direktno uključena u njihovo odvijanje.
Zbog straha od režimske odmazde i progona policijskih organa zatražila je da njen identitet ostane sakriven.

Ratno stanje na ulicama:

Tačno 636 godina nakon megdana na Kosovu polju i 111 godina od atentata na Franca Ferdinanda, rijeka uzavrelog srpskog bunta iznova je potekla, slivajući se pravo na ulice Beograda. Bio je ovo još jedan Vidovdan koji nije samo crveno slovo na crkvenom kalendaru, već još jedan Vidovdan koji će istorija pamtiti.

Budući da se na dugonajavljivanim protestima očekivao veliki broj učesnika, režimska osovina pokušala je da preduhitri protestante. Autobusi koji su prevozili studente iz Novog Sada zaustavljeni su uz obrazloženje da se radi o rutinskoj kontroli, a putnici su gratis dobili i pretresanje. Gradsko saobraćajno preduzeće Beograda (GSP) dobilo je naređenje da obustavi kretanje svih autobusa, kako bi saobraćaj kolabirao čak i prije početka same studentske blokade. Istoj naredbi povinovala se i kompanija Srbija voz , pa je tako zaustavljen i željeznički saobraćaj na teritoriji Srbije.

Režimski manevar opstrukcije kretanja protestanata nije urodio plodom, jer organizatori tvrde da je vidovdanski protest na ulice prestonice izmamio oko 140 hiljada građana.

Bila sam užasno umorna i razočarana jer mi se zemlja raspada.

Ovo je početna reakcija naše sagovornice po dolasku na centralni skup na Trgu Slavija nakon što je pješačila od Brankovog mosta, a sve zbog obustave javnog gradskog prevoza.

U trenutku kada su se kazaljke sklopile na 18:00, govornici su pročistili svoja grla i centralni događaj protesta je počeo. Hrabrost nakupljena u studentima i ostalim građanima nije im dozvolila da ustuknu pred prijetnjama Aleksandra Vučića i njegove bulumente, koji su čitavu sedmicu pred protest vodili tabloidnu licitaciju brojevima uhapšenih i terminima razbijanja skupa.

Do 9 sati sve je izgledalo uobičajeno, ali tada se desio jedan, kao filmski trenutak. Neko od govornika, više se ne sećam ni ko je rekao: Od sada imte zeleno svetlo.

Zeleno svjetlo bio je jasan signal za obe strane podijeljene Srbije. Jednima da nastave borbu, a drugima da nasilje prospu po ulicama. Studenti su zelenu boju prihvatili i kao novi simbol otpora umjesto dosadašnje crveno - crne kombinacije, a sa zelenim svjetlom sama pobuna protiv vlasti mutirala je u apsolutnu građansku neposlušnost.

Sa druge strane, Srbija zatrovana komandama žvaljavog šamana, tačno u 21:00 otpočela je operaciju razbijanja demonstracija. Surovo, krvavo, nasilno, isto onako kako već trinaest godina vladaju državom.

Sabili su građane u sendvič, hapsili ih. Ljudi su bežali u obližnje zgrade,a stanari su otvarali i prozore kako bi mogli da uđu bežeći od kornjača.

Stampedo građana u bijegu od policije postao je veličanstveni karneval diktature. Parada propasti jednog društva.

Kao pred logorom stavili su u jednu kolonu sve ljude koje su pokupili, sa kojima su kao mirno i ljubazno razgovarali,a onda su svi redom odvođeni u maricu i hapšeni.

Termin policija dolazi od starogrčke riječi polis, što u prevodu znači grad - država. Ne treba se uzaludno zavaravati mišlju da policija postoji kako bi štitila građane, uniformisani organi gonjenja u svom značenjskom korijenu predstavljaju produženu ruku države koja na terenu štiti bilo kakvu vlast.

Zaključili smo da je na ulici ratno stanje.

Konačan broj uhapšenih i povrijeđenih idalje nije poznat.

Neki su uspeli da pobegnu iz sendviča neki nisu. Pojedine su ubacivali u maricu noseći ih za sva četiri ekstremiteta, a za neke idalje ne znamo šta im se desilo. Jednom kolegi studentu se ugasio mobilni, a poslednji put smo ga videli kada su ga ubacili u maricu. Do danas ne znamo šta je sa njim.

Uprkos torturi koju preživljavaju na ulicama sopstvene zemlje, studenti smatraju da podrška građana nije dovoljna, naročito kada se uzme u obzir da borba protiv vlasti nije samo borba studenata, već zajednička težnja nekoliko generacija da se oslobode okova autokratije.

Klupa za rezervne protestante:

Narodu nedostaje osjećaj za ono što studenti rade.

Sagovornica iznurenim glasom izgovara ovu rečenicu, dok njen uzdah odaje prizvuk razočarenja u javnost, čija svijest barem za sada nije na nivou dovoljnom za sveobuhvatne promjene.

Ta nazovi buržoazija sedi po kafićima obmotana srpskim zastavama i uzvikuje: Samo napred, šta to pada - pada vlada, glumeći tako neku velelepnu podršku, a zapravo ne rade apsolutno NIŠTA.

Kao što to obično biva na Balkanu, buntovništvo je aktivnost omeđena visokim granicama konformizma, a upravo te ustaljene norme poslušnosti usporavaju bilo kakvu promjenu.

Onda se jave građani u Utisku nedelje i kažu: Studenti su to mogli malo bolje.

Statistika je kao i uvijek neumoljiva. Nema empatiju, niti je zanima ideologija, a ni povod okupljanja.

140 000 < 500 000

Navedene cifre koje uvijek variraju u zavisnosti od izvora jasno stavljaju do znanja da podrška na ulici 15.3. i 28.6. nije jednaka i da uz sve aktivnosti studentskog pokreta javnost ostaje privržena letargiji, malomudo čekajući da neko drugi promjeni realnost. Naravno i sezona godišnjih odmora je tu. Zašto biste bili obojeni revolucionar, ako možete biti ofarbani turista na obali.

Treba nam mnogo veći broj ljudi na ulici kako bismo ostvarili genralni štrajk i opštu blokadu, što je svakako jedan od budućih koraka.

Studenti su najavili redovna okupljanja na ulicama gradova diljem Srbije do daljnjeg, sa početkom u 18 časova. Režim uveliko sprema odgovor što potvrđuje i studentica Šumarskog fakulteta.

U Pančevu se i juče (30.6 o.p.a) već oko 17 sati spremala policija.

Živela Srbija ili Heil Vučić:

Od početka blokada naseljeđe četništva postalo je neizbježno, a jasan koncenzus o ikonografiji ravnogorskog pokreta na protestima koji su nominalno okrenuti u lijevo idalje ne postoji. Desnica će tako do daljnjeg ostati zalogaj jabuke razdora.

Desnica u Srbiji je odavno prisutna, veoma jaka i radikalna, a to zna da izgleda zastrašujuće. U Pionirskom parku smo baš 28-og primetili grupu momaka obućenih u crno koji su uz desnu ruku podignutu u vazduh uzvikivali : Živela Srbija!

Studentski pokret došao je i do saznanja da se u Ćacilendu stvara svojevrsni vojni kamp, te da se uz protekciju žandarmerije skladišti i oružje.

Plašim se pojavljivanja nekog neonacističkog vođe. Mnogi od njih koji su tamo od ranije su članovi radikalnih navijačkih grupa, a manji broj čine potkupljeni studenti.

Srbija je od ranije poznata kao utočište, odnosno sigurna kuća za mnoge autohtone, ali i inostrane sorte radikalizma čiji jurišnici obavljaju zadatke po naređenju vrha države.

Ne znamo tačno ko su svi ubačeni elementi, ali desničari u našem pokretu često odvode grupe studenata do ograde Ćacilenda gde bivaju napadnuti i kamenovani.

Evropska unija bez kičme:

Guillame Mercier, glasnogovornik Evropske komisije poručio je da unija prati razvoj situacije u Srbiji, te poziva obe strane na deeskalaciju. Evropski parlament je strogo podijeljen po pitanju protesta u našem komšiluku, a pojedini evroparlamentarci upozoravaju na pokušaje propagandne kriminalizacije kompletnih protesta.

Još? Nema više. To bi bilo sve od reakcija, a ništa više i ne treba očekivati. Aleksandar Vučić idalje akrobatski balansira svojim guzovima na svim stolicama kojih se dočepao,a budući da nije u direktnom konfliktu sa evropskim zvaničnicima isti ga idalje drže pod staklenim zvonom.

Poruka je jasna: Vučić nije problem Evrope, već isključivo Srbije.
Domaći soj neprijatelja čiji se korov zavukao u najsitnija crijevca države, institucija, medija i društva.

Mnogo je prepreka na studentskom maršu ka boljoj Srbiji, ali iskru zapaljenu u novembru prošle godine treba čuvati kao garant za neku novu, građansku Srbiju, zemlju koja neće biti teret ni samoj sebi, ni svojim stanovnicima, a ni odveć trusnoj regiji.

A nama u Bosni, šta bog da.