Zašto je komunikacija ključna?
Evo jednog primera situacije u kojoj je prećutano ono što je trebalo biti izrečeno:
Dolaziš kući i vidiš ženu kako namrštena sedi u fotelji. Pitaš je: "Šta ti je, šta se desilo?"
Ona odgovara rečenicom koja je, nažalost, već postala kliše kod nas žena: „Nije mi ništa.“
Pitaš: "Zašto si ljuta?"
„Nisam ljuta.“
Kažeš: "U redu, hajde da razgovaramo. Želim da znam kakav ti je bio dan i šta je to što te je naljutilo. Želim da ti pomognem, da zajedno rešimo problem."
Ona tada odgovara: „Nema šta da se rešava. Ne želim da pričam. Shvati sam zašto sam ljuta.“
Ustaje, okreće se i odlazi.

Ja jesam žena, i uvek ću stati na stranu žene — sve dok je u pravu. Ali, da li su nam zaista potrebni ovakvi ispadi?
Muškarac da je vidovit, znao bi svaki naš problem i svaku bubicu u glavi, pa bi možda bio savršen za nas. Ili ipak ne bi?
Šta je greška u ovom primeru? Ako mene pitate (a ne pitate, ali ću svakako da odgovorim) — sve je greška.

U redu je ako nemamo potrebu da se odmah otvorimo, razgovaramo ili požalimo. I u redu je reći: "Nije mi do priče u ovom trenutku." Ali kada se malo smirimo, važno je da razgovaramo. To je trebalo da se desi i u onoj situaciji.
Ako nam trenutno nije do razgovora — u redu. Ali kasnije treba da razgovaramo, da ne guramo stvari pod tepih. Jer to ne nestaje. Samo se taloži, gomila... dok ne puknemo.

Nismo dovoljno svesni da je komunikacija temelj svakog odnosa. Ako ne komuniciramo s partnerom, to će nas vremenom udaljiti.
Ali jednako važno je i da umemo da ćutimo zajedno. Da jednostavno sedimo u tišini i da nam je lepo — tu, jedno pored drugog.
To je neverbalna komunikacija. Dovoljno je da se zagrlimo, uhvatimo za ruke ili samo da se pogledamo i ne progovorimo ni reč, a da opet imamo osećaj kao da smo sve rekli.

Razgovor nas povezuje, gradi poverenje i stvara zdrav i skladan odnos.
S druge strane, neiskrenost, ignorisanje i agresivnost vode ka udaljavanju.
Postoji razlika između pričanja i komuniciranja — jer nije svaka razmena reči kvalitetna komunikacija.

Mnogi izbegavaju razgovor jer se plaše konflikta, nesigurni su.
Ali ako imate pored sebe partnera koji zna da sluša i želi da razume, sve može teći mirno, bez osude.
I da, čak i ako dođe do svađe — ona ne mora da razori odnos. Naprotiv, može ga ojačati, pod uslovom da postoji međusobno poštovanje i spremnost na slušanje.

Možda sam ovo već pisala negde, ali vredi ponoviti:
Ostavite telefone na kratko.
Pronađite zajednička interesovanja.
Nađite vreme jedno za drugo.
Negujte odnos.
Naučite kada treba da govorite, a kada da slušate — to je jedna od najvažnijih veština.

Mi žene često imamo potrebu da „poklopimo“ svaku partnerovu reč, jer – mora naša da bude poslednja.
Ali naučite da iskontrolišete taj impuls. Procenite kad je vreme da samo slušate, bez da „lajete“ kao besna čivava (znamo svi kako to izgleda – smešno, ali nimalo prijatno).
Verujte, vaš odnos će se promeniti nabolje. Partner će naučiti isto – kada da sluša, a kada da govori.

Ako ipak nikako ne uspevate da nađete zajednički jezik, a oboje želite da opstanete — možda je razgovor sa stručnim licem pravi izbor.
Ne gledajte na to kao na slabost, već kao na hrabrost i snagu — jer za to je zaista potrebna snaga.

Komunikacija nije samo šta kažemo, već i kako to kažemo.
U svakom slučaju, smirenost je ključ zdrave komunikacije.
To je danas postalo luksuz, a u stvari je potreba svih nas.

Najviše nas zaboli kad nam u tišini okrenu leđa, više nego da nas gledaju u oči i viču.

Razgovarajte. Negujte. Poštujte. Volite. Čuvajte. SPASITE ono do čega vam je stalo.
Jer kad jednom neko ode, teško da će se vratiti — i da sve bude kao pre.