Loše vesti postale su "naš hleb svagdašnji". Otvorimo novine, ekran, mreže — samo tuga, nasilje, bes,  razdor, ratovi, ubistva, prevare, raznorazni oblici diktature. I sve to polako, ali sigurno uspostavlja strah kao osnovnu pokretačku emociju savremenog čoveka.
A duša čezne za svetlom, za nečim što će joj vratiti mir. I dok se hranimo tim vestima, dok ih čitamo i komentarišemo, ne primećujemo kako polako postajemo isti kao ono što gledamo - umorni, razočarani, negativni, agresivni, bez nade.
Ipak, u svoj toj buci – dobra vest i dalje postoji. Ne samo da postoji, nego nikada nije ni prestala da bude najvažnija vest ikada objavljena.
“Jer je Bog tako voleo svet da je dao svog Sina Jedinorodnog, da nijedan koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni.” (Jovan 3:16)
Ovo je vest koja ne zastareva. Vest koja ne zavisi od izborne kampanje, od ekonomskih izveštaja, od globalnih kriza. To je jevanđelje — dobra vest o tome da Bog još uvek voli čoveka, da nije odustao od nas, i da je kroz Svog Sina otvorio put do obnove čoveka, njegovog karaktera, mira i života koji ima smisla.
Ali, da bismo tu vest čuli, moramo utišati sve druge.
Moramo prestati da punimo svoje umove otrovom straha, ogorčenja i besa.
Sveto Pismo kaže da je “oko svetiljka telu; ako je tvoje oko zdravo, sve tvoje telo biće puno svetlosti” (Matej 6:22).
Ako stalno gledamo u tamu, i mi ćemo postati tamni. Ako se hranimo negativnim stvarima - i sami ćemo postati negativni i depresivni.
Sa druge strane, ako biramo da gledamo u Hrista — u Njegovu dobrotu, milost, blagost, da posmatramo Njegov život i delovanje — tada svetlost ulazi u nas.
Bog nas ne poziva da bežimo od stvarnosti, već da je vidimo drugačije — Njegovim očima.
U svetu koji je prepun lažnih vesti i ljudske grešnosti, On nas poziva da mi budemo nosioci Dobre vesti: da širimo mir, da govorimo istinu s ljubavlju, da tražimo dobro i u malim stvarima, da primećujemo i promovišemo te male, dobre stvari i da podsećamo druge da je Bog još uvek prisutan — i da deluje.
Jer dobra vest nije nestala. Ona samo čeka da je neko ponovo izgovori.