Kaže meni jedan dedo:
"Mijenjaj svijet. Al ne ovaj okolo, nego svoj.
Gledaj da te manje boli glava, a još manje duša.
Da se manje jedeš iznutra.
Da su ti nalazi uvijek dobri: i oni kod doktora, i oni kod Boga.
Zapamti da nafaku daje Bog, a ne ljudi. Pravdu isto.
Manje se pravdaj. Ako baš navaljuju, šta ćeš, znaš da nije lijepo biti nekulturan, kaži im:
zato što mi je ćejf.
Ako i tad nešto kažu, nije do tebe.
Nađi ljude koji ti muku smanjuju razumijevanjem, a ne mjerenjem.
I pusti da živiš.
Da imaš jednog dana, u godinama, i ti o čemu vaziti.”

Pametan dedo, Boga mi, jel de?
Al da je bogdo dedo.

Nego neko od ovih “mladih”, što navodno nemaju pojma o životu, jer "još mi pure moramo pojesti".

A zanimljivo… Neki su je pojeli, bruku.

Al dobro, šta mi znamo. Treba još godina
da bi nam neko konačno dao dozvolu da mislimo.

Al nije problem što mladi ne znaju, nego što se nikad ne pita ko ih je i kako učio.


I. Oputar Metiljević