Zašto li sam stvoren, to Bog zna.
Možda da bih bio glavni putnik svačijeg života?
Šta ako mi je svrha da budem taj neko koga će trebati kada njima nešto treba?

Svi imamo svrhu, samo se bojim da sam je ja promašio.
Možda mi je svrha da budem zaboravljen, da me pamte kao zaboravljenog kome niko ni kako si nije pisao?
Ko je uvijek bio spreman pomoći i slijepo vjerovao svima?
Ko je stavljao druge ispred sebe?
Ko je samo backup opcija za mnoge prijatelje?
Neko na kome se najlakše iskaliti za sve.
Ko nije poželjan, ko nije zanimljiv i ne uklapa se u njihovo normalno?
A možda ću biti neki direktor, autor, novinar šta ako ne budem čovjek?
Tad bi oni slavili pobjedu jer su uništili i ono malo mene u meni.

Možda mi je svrha samo da budem čovjek, da budem ono što jesam.
Možda mi je suđeno da ostanem AIESECer do kraja života?

Bog zna, a ja pretpostavljam.