Skoriji rezultati istraživanja među medijskim radnicima u Bosni i Hercegovini pokazali su da sindrom sagorijevanja nije doživio svaki peti ispitanik (19.6%), dok je takvo iskustvo jednom imalo 22.5% radnika u medijima. Više od njih ili 57.9% je reklo da im se više puta desilo sagorijevanja na poslu.

Šta je sindrom sagorijevanja?

Sindrom burnout ili sindrom sagorijevanja na poslu označava progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti vlastitog rada kao posljedice frustracije i stresa na radnom mjestu. Sagorijevanje na poslu slično je sindromu hroničnog umora, ali pritom se mijenja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično.

Hajde da budemo precizniji kada se bavimo našim medijskim radnicima.

Uzmemo li u obzir gubitak energije novinara, kod 39.7% radnika je niska, dok je kod 23.6% njih umjerena. Kod svakog trećeg medijskog radnika (36.6%) iscrpljenost je veoma prisutna. Visok stepen cinizma je prisutan kod više od polovine ispitanika, dok je umjeren kod 28% medijskih radnika. Nizak nivo cinizma nalazimo kod 17.9% ispitanika. Poslovna efikasnost je visoka kod 42.6% medijskih radnika, dok je srednje izražena i niska kod 28% ispitanika.

U zavisnosti od toga da li ste optimista ili pesimista, tako možete i interpretirati dobijene rezultate.

Pesimista će svakako reći da su ovi procenti veoma visoki i da se nešto hitno mora učiniti po ovom pitanju, dok će pravi optimista reći da, s obzirom u kakvom društvu medijski radnici žive i rade, ovi rezultati su odlični jer je očekivano mnogo gore.

I jedni i drugi su u pravu.

Šta to sve frustrira medijske radnike?

Mnogo je lakše reći šta ih ne frustrira, s obzirom u kakvom društvu živimo. Ipak u istom istraživanju, oni navode da su glavni izvori stresa: kratki rokovi, potplaćenost i politički/spoljni pritisci. Dodamo li tome činjenicu da je njih 40,5% doživjelo barem jednom mobing na poslu (i to najčešće od urednika), onda ne treba da nas čude dobijeni podaci o sagorijevanju.

Ne smijemo zaboraviti da teme koje svakodnevno obrađuju nisu nimalo lake, naprotiv, preovladavaju kriminal, korupcija, nasilje, nesreće... Svaki deseti medijski radnik priznaje da to ostavlja dugotrajan emocionalni uticaj na njih. Jasno vam je sada pod kakvim opterećenjem danas rade novinari.

Na sve to, ukoliko dodamo fizičke napade, onlajn prijetnje i uznemiravanja, možemo reći da je dobro da u Bosni i Hercegovini imamo uopšte ljude koji se bave novinarstvom.

P.S. Opet, novinar koji barem jednom nije doživio sagorijevanje na poslu i nije pravi novinar.