Ljudski život je prolazan, a svi nekako proživimo i neko razočarenje.
Zašto se razočaramo?
Razloga je mnogo, od naših očekivanja do očekivanja drugih.
Mnoštvo puta smo bili razočarani u sebe jer eto, nismo dobili tu peticu dok je naš drugar dobio dvije petice.
Vladao je haos u našoj glavi, da nismo dovoljno dobri ili šta sve ne.
Krož život je to preraslo na razočarenje u osobe, sitnice...
Očekivanja drugih nas isto pokolebaju, jer ne želimo da drugi vide našu slabost.
Strah od iskazivanja slabosti je ljudska prirodna reakcija stoga i ne čudi da se nekad bojimo da je pokažemo.
Prevrćemo po glavi da nam je mama rekla da moramo dobiti tu peticu, inače propade svijet.
Nekada se razočaramo u ljude, u njihov način tretiranja nas samih.
To mogu biti sitnice koje dovode do nakupljanja i eksplozije u nama.
Drugi očekuju da smo savršeni poput robota, bez emocija, radimo tačno ono što nam se kaže, nismo dosadni...
Savršenstvo se polako gubi u zadovoljavanju drugih i straha od neprihvatanja ukoliko ne ispunimo ta očekivanja.
A da li smo savršeni, to samo Bog zna...
