Takozvana bakterija sreće ili stručno mikobakterijum vake, rođaka je izazivača tuberkuloze i lepre, ali za razliku od njih ova kod ljudi izaziva samo - sreću!

Živi u zemlji, a u ljudski organizam dospeva tako što je ljudi udišu, gutaju ili im ona ulazi kroz mikroranice na rukama dok sade cveće, rade u baštama ili svojim vrtovima.

Naučnici i baštovani se slažu

Lekari od 2007. godine, kada je urađena prva studija na miševima, u kojoj je dokazano da ta bakterija ima uticaj na nervne ćelije izazivajući lučenje serotonina ili "hormona sreće", a posle nje i druge studije, ponovo apeluju na ljude da se vrate prirodi i zemlji jer su i oni deo nje, i da izbegavaju antibakterijske sapune i maramice.

Nedostatak serotonina je povezan sa depresijom, anksioznošću, opsesivno-kompulzivnim poremećajima i bipolarnim poremećajima.

Čini se da je bakterija prirodni antidepresiv u zemljištu i nema štetnih efekata na zdravlje. Ovi antidepresivni mikrobi u zemljištu mogu biti laki za upotrebu kao i igranje u prljavštini. Većina strastvenih baštovana će vam reći da je njihov vrt njihovo „srećno mesto“, a stvarni fizički čin baštovanstva smanjuje stres i podiže raspoloženje.

Gde vi možete sresti ovog superheroja?

S obzirom da se nalazi u zemlji, dovoljno je da se prošetate po šumi, pokupite koju šišarku, žir, list, pomazite svog ili komšijinog psa.

Dakle, bilo koja aktivnost u kojoj ćete imati direktan kontakt sa zemljom. Kao što su naše bake od uvek govorile, dete će biti otpornije i manje sklono alergijama i astmi ukoliko se više prlja.

Naučna istraživanja ovo potvrđuju, čak 30-50% su manje šanse da mališani obole, ukoliko se slobodno igraju napolju, u zelenilu, skaču po baricama, penju po drveću čak igraju u blatu.

Sreća i zdravlje, čekaju nas zapravo tamo gde se najmanje nadamo.

Jasna Drenovac