Sam film počinje sa rečenicom:
„ U svijetu postoje tri tipa ljudi, na vrhu, na dnu i oni koji padaju.“
Izdvojite par trenutaka i razmislite o toj rečenici.

Film kroz svoju metaforu tvrdi kako u svijetu ima i više nego dovoljno novca za sve ali pretjerano korištenje dovodi do nejednakosti te da bogati nisu skloni da dijele.
Problem je struktura moći, pošto su oni na vrhu nedostižni. Jedan od snažnijih trenutaka filma je kada se Baharat nađe na nivou 6 i nada se da će se uz pomoć konopca popeti na vrh kule noćnih mora. Ovaj plan se oslanja na ljubaznost stranaca i zbog toga je u času razbijen od strane mrskih rasista na nivou iznad. Šta nam to govori zapravo?
Sve što je potrebno je jedan netolerantan pojedinac da razbije lanac saradnje.

Plan 2 zatvorenika koji su taj mjesec bili zatvoreni na 6. nivou jeste da kroz netaknutu jednu porciju hrane ukažu na činjenicu da tiranska struktura nije uništila ljudski duh, bar ne u potpunosti. Međutim njihovo spuštanje do dna bilo je praćeno ogromnim nasiljem.

Ne želimo previše spojlat ali suština i poruka filma jeste da se oni na vrhu neće dobrovoljno odreći svojih viškova, a oni na dnu su previše zauzeti sa preživljavanjem da uopće uzmu u obzir veće dobro.
Dijete u filmu nam asocira na čistoću te je simbol ljudskog otpora i pokazuje da promjena može doći samo od mladih. Kada dođete do kraja filma vidjet ćete da se glavni lik nije mogao popet sa djevojčicom nazad, šta mislite zbog čega? Da li je to zato jer je vremenom provedenim u toj ustanovi ostao previše oštećen?

Da li nam to šalje poruku da oni koji predugo žive u sistemu praćenom borbom i raznim nelagodama da su oblikovani tom nepravdom? Mogu se boriti za bolju budućnost, ali su beznadežno korumpirani u tom procesu?

Ovaj film nam zapravo mnogo govori do čega smo se mi kao ljudi doveli, koliko je sebičnost ljudi na vrhu dovela do patnje nižih od njih?
Kada ćemo shvatiti da bi u svijetu bilo dovoljno novca i posla za sve kada bi se ravnomjerno sve raspoređivalo. U ljudskoj je potrebi da sebe gradi što više i da napreduje ali da li nekada pretjeramo u tome? Kada ostvarimo svoje ciljeve da li opet pravilno raspolažemo s tim što imamo ili se ponašamo kao da sutra ne postoji, kao da i mi nismo došli sa dna?

Ovaj film također upućuje na greške današnjeg društva i kako mladi padaju pod uticaj sve te nepravde i sebičnosti. Mladi su jedina nada da se buduće generacije izvedu na pravi put i da ovaj svijet u budućnosti bude bolje mjesto za sve. Da se vrati ljudska empatija i borba za dobro a ne zalaganje za loše radi sopstvenog dobra.
Možda kada bi svi izvukli dubinsku pouku ovog filma u svijetu bi bilo manje siromašnih, a i manje bogatih koji imaju više nego što im treba.