XAOZEN II

"Da Tebe Nije"

Ih kad pomislim...
Da tebe nije,
Lice bi prestalo da se smije.
Bez tebe bi jeste postalo nije.
Oko mene počele bi se gomilati hinje.

Da tebe nije,
Ovaj grad bi se pisao malim slovom,
vazda bi bio tanak s lovom.
I tanak sa loveom.
Da tebe nije pod ovim krovom.

Pa bona tebe da nije
Znaš kad bih napisao stih.
Sve bi mi bilo monotono,
Sve bi mi bilo pih...

Ne bih gledao kroz prozor da vidim kako štiklama nabadaš kaldrmu,
Ne bih otvorio na kant prozor da osjetim tvoj parfem.
Bio bi mi samo vakum na umu,
Počeo bih opet Bogu dane da kradem.

Bez tebe ne bih znao ni očistit oslić,
Ne bih mogo završit nijedan bitan poslić
Hodajući gradom bih se osjećao kao homić.
I odmah bih se bacio pod tramvaj.

Propao bih u zemlju, kao svaki tender.
Bez tebe prno bi u šišu, bona, prno bi u fenjer.

Da mi tebe nije,
Dušu uzele bi zmije.
Ostao bih zauvijek sam
U ovoj savani, kao baobab.

Eh, da mi tebe nije... Ali te jeste...