"Otrovan"-

" Groblje Nacijonalnih Manjina "

Tamo negdje mnogo daleko.
Tamo negdje preko
Žive u sebi, za sebe ljudi tuđi.

Kažu da im teče med i mlijeko.
Al' danas je to rijetko.
Vrata su otvorena, hajde dođi kući.

Nije na Zemlji svakako idealan uslov.
Ili te love ili ideš u lov.
Zapeti ko strune su nam živci.

Kad sam krvav doneseš ulov.
Opet će se povećati ulog.
Srce je u bodljikavoj žici.


A ti ostat ćeš sam.
Da preživiš.
Dan-noć, noć-dan.
Siguran si samo ako živiš.


Tamo negdje sred proklete tuđine
Postoji groblje za nacionalne manjine.

Tu tek nećeš biti sam.
Okružen svojima, tiho u dubokoj tami.
Sa ljudima istim što umrli su sami.
Oni šute i žale,
Možda se odatle vrate kući, kući...

*A onda se zapitaš jesi li otrovan ili te truju.
Jesil sam, dok vlada zatišje pred buru.
Možda bi trebao i pustit oluju.
Da te vrati kući, kući, kući...*