Nemoj misliti da mi nije žao.
Nemoj, molim te.
Sve možeš misliti.
Svakim kamenom
koji nađeš na putu
me možeš gađati,
samo tim ne.
Mogu i ja osjetiti žalost.
Mogu i ja željeti da se vratim.
Mogu sve.
Samo mi ova ljubav
ovih dana
malo teže ide.
Inače je dobro sve.
Ako mi ljubav ne ide,
je l' to znači da ne volim dovoljno
sebe ili druge?
Mada, kad razmislim malo bolje
mnogo mi je to sad samorefleksije.
Znaš, čovjek može podnijeti
samo toliko samorefleksije
dovoljno da ne poželi da se udavi.
Jesi li ti ikad poželio da se udaviš?
Ako nisi, samorefleksija ti ne gine.
U svakom slučaju,
nisam ja bezdušna.
Samo sam sebi dužna
da malo manje razmišljam,
a malo više šutim.
I nema to veze s tobom,
koliko god klišeizirano zvuči.
Niko od nas ne želi da čuje,
a svako je barem jednom čuo:
Nisi ti nego ja.
Ustvari, ti si, ali opet i nisi.
Jer nisi ti zato što ja ne želim s tobom.
U svakom slučaju,
prilično je sjebano.
Bilo bi puno lakše
kada bismo svi odmah znali
koga da volimo,
a koga pod svaku cijenu da izbjegavamo.
Ali ljudi ne dolaze sa filmskim trejlerima na čelu.
A neki kad odu,
poželimo da nikada više
ne vidimo nijedan insert
iz njihovog filma.
I zato idem sada.
Ne da bih ti se javila
jednom kad se presaberem.
Ne da bih ti nedostajala
kad odem.
Idem i bez tebe sada ostajem.
I vjeruj mi, za boljitak ovog filmskog univerzuma
bolje je da ovome nikad ne pritisnemo play.