U žargonu kažu jaran.

Onaj dio tebe koji te čini potpunom osobom.

Onaj dio sa kojim možeš pričati, a u isto vrijeme biti tih.

/nema neke velike razlike/

Jaran ti je onaj sa kojim možeš o svemu.

Jaran ti je onaj koji je tu, negdje oko srca.

Nađeš tako jarane, one slične tebi, koje slaviš.

Ne samo na rođendane. Slaviš ih stalno.

Njih, njihovo postojanje, kako se osjećaš sa njima.

Postoji tako neko koga slavim svaki dan.

Svakog dvanaestog malo više i malo jače.

Možda malo plačem.

Lažem.

Tada plačem.

Svakog dvanaestog šalje sunce da miluje moje lice.

Pokušava zaustaviti suze.

Svakog dvanaestog živi više i jače kroz priče.

Njemu i o njemu.

Nazvala bih da pitam kako je, ali tamo nemaju telefon.

Pisala bih pismo, ali niko ne zna adresu.

Otišla bih da ga vidim, ali ne znam put.

Ostaje mi da čekam i nadam se da će me posjetiti.

Sunčevom zrakom ili bojama na nebu.

Samo da mi javi da je još tu.

Tu je.

Rekla sam na početku.

Negdje oko srca.

M. 🫀