Trebalo mi je neopisivo mnogo hrabrosti, vremena i truda da naučim da odem. Da shvatim da odlazak nije slabost, nego najveća snaga koju sebi možeš pokloniti. Jer nije teško otići samo od onog što je loše, od nepravde, uvreda, nepoštovanja, toksičnosti…Teže je priznati sebi da nešto što je nekad donosilo radost sada samo oduzima mir.

Odlazak me naučio da stavim sebe na prvo mjesto, a to je borba koju najteže vodimo. Jer cijeli nas život uče da budemo dobri, požrtvovani, da šutimo, trpimo i čekamo bolje dane. Uče nas da je oprost najplemenitija stvar, i možda u tome ima istine. Ali niko nas ne uči da postoje opraštanja koja ne liječe, nego dublje ranjavaju. Niko nam ne kaže da nekad, kad prelako oprostiš, samo daješ drugima dozvolu da te ponovo povrijede.

Shvatila sam da oprost nije uvijek znak snage. Nekad je to samo maska kojom krijemo strah da se zauzmemo za sebe. Nekad se iza oprosta skriva nemoć da pustimo ljude da odu, jer vjerujemo da bez njih nećemo znati ko smo. A istina je suprotna, tek kad prestaneš da praštaš ono što te razara, počinješ spoznavati sebe. Počinješ slati poruku samom sebi da je vrijeme za promjene i samopoštovanje.

Shvatila sam da bolji dani ne dolaze sami, ti ih moraš stvoriti, ponekad upravo odlaskom.
Otići znači prestati tražiti sebe u očima drugih, prestati spašavati ono što ne želi da bude spašeno.

Otići znači prigrliti usamljenost i vjerovati da ćeš u toj tišini izgraditi nešto ljepše.
Hrabrost odlaska nije samo fizički korak, to je i hrabrost da se oslobodiš emocija koje te drže prikovane. Da prestaneš čuvati tugu samo zato što je ona bila posljednja nit koja te vezala za nekoga. Da pustiš i bol, i uspomene koja su ti dugo bila jedini dokaz da je ta ljubav nekada postojala.

Otići znači prestati živjeti na pola, prestati se nadati da će se neko promijeniti, da će se vratiti, da će objasniti zašto su ti priredili toliku bol.

Ako si i ti jedan/na od osoba koje su skupile hrabrost da odu bilo to od ljudi ili loših emocija, želim ti reći da nisi sam/a u tome. Znam koliko je teško otići, znam koliko usamljenosti i suza stoji iza jedne naizgled jednostavne odluke.

Ali znaj i ovo: tvoja hrabrost nije mala, znači da vjeruješ u nešto bolje. Ona znači da biraš sebe, iako te srce vuče nazad.
I možda će ti trebati vremena da shvatiš da si donio pravu odluku. Možda ćeš dugo osjećati prazninu. Ali upravo ta praznina je samo prostor koji čeka da ga ispuni nešto novo, nešto tvoje, nešto što neće boljeti.

U odlasku nemaš šta da izgubiš osim onoga što te već gubilo. Zaslužuješ mnogo više.