Mislio si da mi nikad nisi bio dovoljan,
a da si znao bio si moj okean usred pustinje bez kraja.

Moje je srce bilo pustinja,
tiha i bespomoćna,
samo jedna kap tvoje ljubavi
mogla bi da me udavi,
da me slomi i zauvek promeni.

Plašio si se da me voliš,
a meni je samo ljubav trebala,
ne reči, ne obećanja,
već toplinu jednog pravog zagrljaja.
Moja jadna duša, umorna i prazna,
odavno je prestala da traži tvoju vodu,
tvoj dodir, tvoju ljubav.

Dane sam provodila u tišini,
dok su uspomene tiho lomile svaki deo mene,
skrivajući suze koje je samo tama mogla da vidi.

Ali žeđ i bol su postali moj večni saputnik,
i samo jedna kap tvoje ljubavi
mogla bi da me utopi,
mogla bi i da me ubije.

Ti nisi bio samo čovek,
bio si moja nada, moje utočište,
smisao života koji sam izgubila,
mir koji nikad nisam dostigla.

Mislio si da nisi vredan,
a ja sam čekala, verovala, volela,
uprkos svemu, uprkos svakoj boli,
jer ti si bio sve što sam ikada želela,
a možda i ono što sam zauvek izgubila.