Jednom kada se ćelije
Tvoje ljubavi prema sebi
Obnove,
I kada tvoja stalna potreba bude
Da daš sebi najbolje od sebe,
Živjećeš.
Jednom kada tvoja koljena ne zadrhte
I dlake na rukama se ne podignu
Na pomisao da ti treba novi početak,
Disaćeš.
Jednom kada budeš mogla
Udahnuti punim plućima
I slobodno,
Bićeš sebi lakša.
Biće ti lakše.
Jednom kada se budeš umorila
Od grčevitog držanja istog čvora,
Koji pravi ljubičaste i crvene
Brazde na tvojim rukama,
Bez stida i krivice
Otpustićeš.
Jednom kada budeš dala sebi dozvolu
Da otpustiš
Sve šta ti ne traži da bude zadržano,
Znaćeš kako da miluješ sebe.
Jednom kada prihvatiš
Da si ti jedina uvijek sa sobom,
Postaće ti važno
Kako misliš,
Kako se osjećaš,
Gdje te boli
I kako da se bolje voliš.
Jednom kada se budeš
Mogla voljeti
Bez rezerve,
Čisto,
Bez uslova
I bez da si ikome išta,
Nećeš se više bojati života.