Po žegi, i dok mi se dlanovi znoje, rahatluk si moj,
smiraj kojeg se svi boje.
Pitala si za pogled koji mi je najdraži,
Nisam te skroz bio skonto, rekoh "samo tvoj" on mi je najslađi
Neće mi pod kožu, čija je privilegija to da te kući prati.

Da me pitaš mogu li bilo za tebe učiniti išta - da odbijem molbu, kakav bi to bio insan.
Kroz rešetke i zaključana vrata
Bilo bolom ili tugom- Šta god,
Spreman sam poslije ovog rata.
Ne, ne želim biti s drugom. Ta' ću kad si ti takva
Bojim se svoje riječi, svakog svog nepromišljenog takta.
Ko Balašević se trudim ostaviti sve ad acta.
Želim te za sebe, i ne želim ništa drugo.
Da napokon bude moje nešto vrijedno cijenjenja
-Moje zlatno runo
Dovedi mi tog tvog frajera, da ga pitam nešto, neću dugo.
Malo introspekcije, kopanje po duši. Ništa burno.
Zna da li da se istovremeno izabranica šeta i mojim umom.

Najdraži si mi prolaznik, komšinica od koje mi se ne odlazi..
Ma volim te puno.
Ne mame mi porivi koje osjetim, o osveti
Samo da vidim, šta on, to prema tebi osjeti.