Kažu da se najljepše stvari dese onda kada zatvoriš oči. Kada u molitvama, kojem god Bogu išle, čuvaš one koje voliš. Bili živi ili ne.

Kada sklopim oči u sobi koju obavija mrak, čujem smijeh i vidim sve one kojih više nema. Vidim ih sretne i razigrane te znam da su dobro. Čujem automobile čiji vlasnici idu kućama - i njih neko čuva u svojim molitvama. Čujem otkucaje zidnog sata. Čujem svoje postojanje.

U mojim molitvama duboko su skriveni oni koje želim sačuvati od prolaznosti vremena, od otkucaja sata. U mojim molitvama žive mnogo više nego na javi.

Kroz molitve shvatam koliko sam zahvalna na životu, mogućnostima koje mi svaki dan pruža, svakom danu, svemu. I te zahvale postaju molitva. Molitva za bolje sutra.