U seocetu u kojem sam živjela do svoje šesnaeste godine, ljudi su slijepo vjerovali u dvije stvari: ako djevojčica ili mlada žena zgazi bosim stopalom u rijeku kad padne mrak, rijeka popije njenu mladost i ljepotu i ona postaje stara, ružna i čangrizava vještica; I ako se vrane počnu skupljati oko kuće iz koje treba izaći mlada, na jutro njene svadbe, ako im se ne daju darovi, odnijeći mladu svojim kljunovima i kandžama.

Interesantno, dječacima i mladićima nikad ništa nije predstavljalo opasnost i ninašta nikad nisu upozoravani.

Jutro kad sam se trebala udati, na moj prozor sletjela je jedna vrana.

Odmah sam otvorila prozor i sagnula se u visini vraninih očiju. Posmatrala me je svojim tamnosmeđim, sitnim očima. Nasmijala sam joj se i pružila jedan prst prema njoj. Pomno je pratila moj prst, kako bi na vrijeme detektirala je li to njen sljedeći plijen ili bi ona mogla postati plijen čovjekolikog predatora s druge strane prozora. Pomazila sam je nježno i pažljivo po mekom i kratkom tamnosmeđem perju na glavi.

„I ja sam vrana. Ja i ti smo drugarice.“, šapnula sam joj ushićeno.

Nije skidala svoj pogled s mojih, takođe tamnosmeđih očiju.

I ja sam vrana. Imam duboke, tamnosmeđe oči, koje stalno vrebaju čiju će sreću sljedeću zgrabiti i odnijeti svojim kljunom i kandžama, guste i duge tamne trepavice i obrve, dlake na rukama i nogama, i gustu, dugu kosu do ispod leđa.

Nikad nisam češljala, niti vezivala kosu, osim kada bi me mama natjerala da je operem i napravim pletenicu, da bi mi bila lijepa i uvijena, kad treba negdje da idemo, da bi me pokazala nekom potencijalnom proscu u selu.

Odvojila sam se od vrane i prozora i prišla svojoj dugoj, bijeloj, haljini za svadbu i skinula jednu sitnu perlu s grudi.

Pokazala sam perlicu vrani, koja ju je ona odmah strpala u svoj kljun.

„Otmi me večeras. Jesi čula? Ja i ti smo drugarice.“, ponovo sam joj šapnula.

U tom trenutku, vrata moje djevojačke spavaće sobe su se naglo otvorila i ušle su moja mama i tetka.

„Još nisi ustala, ljenčugo mala?“, povikala je moja mama.

Nemojte me pogrešno shvatiti, moja mama je dobra žena u duši. Samo što nikad nije bila vrana.

I nju je njen otac, kao mene moj, prodao dvije decenije starijem muškarcu za zemlju i nešto sitnog novca. Samo što su nju udali s trinaest godina, a mene su jedva nekome udomili s šesnaest.

„Iš. Iš, ti ružno stvorenje!“, povikala je moja tetka vrani, koja je i dalje stajala na prozoru moje spavaće sobe i potrčala da je otjera.

„Nemoj tako, tetkana! Lijepa je vrana. Ja sam vrana.“, rekla sam.

„Ućuti, nesrećo! Šta pričaš to?“, pitala me je moja mama, zgrožena time što je njena kćerka sebe nazvala vranom i što je jedna od vrana sletjela na njen prozor, baš na dan kada se ona treba udomiti.

„Hajde da ti pravimo punđu i ukrasimo ti kosu. Ne možeš tako raščupana na svadbu. Šta će mladoženja reći kad te vidi nenašminkanu i neobučenu? Je l' dobija dijete ili mladu za kuću?“, rekla je moja mama.

Ja sam tad imala samo šesnaest godina i bila sam nešto starija od drugih mladenki za kuću. U selu su već počeli govoriti da ću ostati usjedilica i na teretu svojim roditeljima i braći.

Šteta pa nisu znali da se djevojke vrane nikad ne udaju. Pogotovo ne, ako ih tjeraju i ako ne vole muškarce za koje žele da ih udaju.

Moja mama i tetka su brzo prionule na posao.

Moja duga i gusta kosa se za pola sata našla u ogromnoj i odvratnoj punđi, koja mi je bolno zatezala lice.

„Neka, neka. To da izgledaš još mlađe i ljepše.“, rekla mi je mama.

Ubrzo su mi obukli i moju dugu, bijelu haljinu za svadbu, u kojoj skoro da nikako nisam mogla hodati. Odozgo su mi obukli crveni sako, koji su gosti s mladoženjine strane, kako je ko ulazio, kitili zlatom.

„To da budeš vranama teška.“, rekla je mladoženjina mama, moja svekrva.

„Ja sam vrana.“, odgovorila sam joj mirno.

„Šta reče to?“, pitala me je.

„Ništa. Samo hvala Vam. Jedva čekam da uđem u Vašu kuću i služim Vas kako dolikuje.“, rekla sam nasmijano.

Bila je zadovoljna.

„Dobro si je vaspitala.“, čestitala je moja buduća svekrva mojoj sadašnoj mami.

Dok su se drugi veselili i plesali, ja sam stajala u ćošku, kao statua, žrtveno jagnje spremno za klanje, okićeno zlatom.

Kad je palo veče, otišla sam s mladoženjom i njegovima, kolima u svoju novu kuću.

„Ti se popni gore. Eto mene uskoro.“, rekao je moj muž.

Pela sam se na drugi sprat mladoženjine kuće, bosim i drhtućim nogama.

Sjela sam na krevet i čekala. Svoju vranu i svog muža.

Da li ću preživjeti veče svoje udaje, ovisilo je o tome ko prvi dođe do mene.

Dok sam čekala, raskrvarila sam svoju kožu na nekoliko mjesta. Da bude kao da su me vrane iskljucale svojim kljunovima, dok su me pokušavale ukrasti.

Osjetila sam mlaz tople tečnosti koji se slivao niz moje butine i noge.

Odmah sam ustala i podigla svoju haljinu.

„Vrano, još ti ovo samo treba. Neka vidi ovo stari i neće te biti.“, šapnula sam samoj sebi i počela tražiti neku krpu da brzo osušim svoje butine i pod.

A onda je nešto udarilo od staklo prozora.

Odmah sam se okrenula.

Bila je to moja vrana.

Dotrčala sam do prozora i otvorila ga. Pomazila sam vranu po glavi. Ispljunula je sitni biser, koji sam joj to jutro skinula s moje vjenčanice i dala.

Čula sam korake nekoliko ljudi koji se penju na gornji sprat i znala da mi je vrijeme da pobjegnem.

Povukla sam svoju haljinu na gore i preskočila okvir prozora. Hodala sam po krovu i skotrljala se na mladoženjino auto.

„Vidi, mlada bježi!“, povikao je neko s prozora.

Čim sam zašla u šumu, čula sam otvaranje ulaznih vrata i pucanj iz svadbene puške mladoženjinog oca.

A onda sam vidjela nebo puno vrana.

Vrane su se počele spuštati na mladoženjinu kuću i kljucati svakoga ko je izašao napolje da me juri.

Bježeći kroz šumu, čula sam još nekoliko pucnjeva.

Pucnjevi, vrisci mladoženje i njegove porodice i graktanje vrana, se gubilo za mojim koracima.

Trčala sam iz sve snage. Sve zanesenije i zanesenije.

Preskakala sam grane, panjeve stabala i trnje. Izgrebala sam koljena i butine i pocijepala svoju vjenčanicu.

Najljepši dio mog bijega bila je punđa koja je spala i oslobodila moju glavu bolnog zatezanja. Moja kosa je ponovo bila duga, raščupana i slobodna. Virojila se za mnom, kao zastava na svadbenim kolima.

Bila sam ničija žena i vrana.

A vrane se ne udaju za one koje ne vole.

Bila sam sretna.