Prestani da jedeš

Svoje ptice!

Viknula je

za mnom.

Dok sam ja išla

Kilometrima

Ispred nje

I ostavljala je

Svakim novim korakom

U prašini.

I zbunjenosti.

Krivnji.

I sramu.

Što je tu.

Što ne bježi.

Što želi

Da mi pomogne.

Ne kidaj im krila!

Pusti ih da lete.

Da ti u kljunu

Donesu vode.

Grančicu masline

I mir.

Ostavi bar jednu

U životu.

Šta su ti one krive?

Najlakše je

Kidati

One koji ostaju.

Oni koji bježe

Daleko su

Da bi bili

Iskidani.

Uvijek su ti oni

Zabavniji.

Uvijek ih slađe ljubiš.

Njih više voliš.

Pero po pero.

Daleko su ti.

Ne možeš ih

Dohvatiti.

I kidati.

Jer ti nisu blizu.

Jer iako govoriš

Da ti treba bliskost,

Nikome ne daš

Da ti bude blizu.

Ili im zalupiš

Vrata pred nosem

Ili im kidaš perje.

Koje od to dvoje

Meni radiš?

A najgore od svega

Je što nesvjesno

Sve to sebi radiš.

Kidaš.

Lomiš.

Zatvaraš.

Ne voliš.