NINA PIŠE... (II)

A ne znam Nina...
Ovo sve sto se događa oko nas. Sve mi je pogano.
Znam, znam reći češ lako je meni .
Kao da ja ne razmišljam noću ovom glavom pod jorganom.

Vračaš se non-stop kao bumerang,
Ne znam što nam to treba.
Taman kad mi ljubav pamet pomjera.
Tebe tad opet nema.

Postaje mi glupo sve to.
Kao da zalud brojim dane.
Jer noću je lijepo dok pričamo na fon.
al' opet sam sam kad svane.

Da makar možeš brzom cestom doći iz Zagreba.
Dobro, dobro, znam da to nije baš pred vratima.
Al' šta ću kad mi zatreba..
Pažnja, dodiri, mir..
Ti,
Mi.

Koliko smo naizmjenično pisali da ovo sve batalimo.
Toplo-hladno,
Pomalo postaje i jadno
Da se ovako emotivno sakatimo.

A ja znam kad prekinem poziv,
Dobit ću motiv i poriv
I ono čuveno "nikad više"

A zasvijetlit će ekran
Ko' da gledam .
I vidjet ću tamo "Nina piše..."