NINA PIŠE...

Opet sam se sinoć čuo s Ninom .
I naredna tri dana nisam spavao s mirom .
I tu se odmetneš porocima ,
gdje neutjeha teče potocima .
Bauljaš mislima, prepirući se sa emocijama .
Ta diskusija traje ko zna koliko .
kalkulišeš i vagaš
Imaš li volje da se idalje nadaš.

A onda jutro te budi , a ti mamuran ko' đubre ,
Gadeći se sebi .
A sve zato što nisam znao reći od***i .

Pa pišem, stih za stihom .
Poruke što ne odu nikom .
U novčaniku, pričam s njenom slikom ,
A pravim se leden ko' frikom .

Listam naše poruke, slušam njene glasovne.
Oči zasuze i usne se u osmijeh razdvoje.
A samo zidovi znaju kako je.
Kad u jastuk se glava zabije.
I kad overtinkam o njoj .

Pa mozak puca, bunca i lipše .
Pod ovom maskom teško se diše .
O neka sve stane ja ne mogu više .
Pogledam u fon. ...
NINA PIŠE ...