Kuhinja. Večer.
Na stolu: boca džina, čaše, pepeljara.
Svi sjede. Već su popili, ali nisu još pijani.
Tišina. Mel sipa piće.

MEL: Vidite, to se dogodilo prije nekoliko mjeseci, ali još uvijek je svježe u mom sjećanju. Te sam noći bio dežuran. Bio je maj ili juni. Terri i ja smo upravo počeli večerati kad su me nazvali iz bolnice. Dogodila se ta nesreća na autocesti. Pijani se klinac, tinejdžer, očevim kamionetom zabio u karavan tih staraca. Bili su u poodmaklim sedamdesetima. Klinac je – nekih osamnaest, devetnaest godina – ostao na mjestu mrtav. Volan mu se zabio u prsni koš. Stari je bračni par još bio živ, shvatate. Mislim, jedva. Nema što na njima nije bilo slomljeno. Brojni lomovi kostiju, unutarnje povrede, krvarenja, udarena mjesta, otvorene rane, poremećaji vitalnih funkcija – a oboje su imali i potres mozga. Bili su u teškom stanju, vjerujte mi. A njihove su godine, naravno, bile otežavajuća okolnost. Rekao bih da je ona čak prošla gore od njega. Iskidana slezena i sve ostalo. Oba koljena slomljena. No, bili su vezani pojasom i to ih je, nekim čudom Božjim, čini se spasilo.
TERRI (odvali se smijati): Ljudi, ovo zvuči kao reklama nekog osiguravajućeg društva. Ovo je vaš glasogovornik, dr. Melvin R. McGinnis. Mel, ponekad stvarno pretjeruješ.
MEL: Pokušat ću skratit. I tako smo ih odnijeli u operacijsku dvoranu i cijelu noć radili na njima. Napatili se ko Isus. Bili su nevjerovatno žilavi. To se rijetko viđa. Dali smo sve od sebe, tako da su početkom jutra imali pedeset posto šanse, ona možda manje. I tako su sljedećega jutra još bili živi. Onda ih prebacimo na intenzivnu njegu, gdje su se čupali pune dvije sedmice, oporavljajući se sve više u svakom pogledu. Poslije smo ih prebacili u njihovu sobu. (zapali cigaretu) Svakog dana sam ih posjećivao, ponekad dvaput dnevno, poslije obične posjete, naravno. Oboje su bili u gipsu i zavoje od glave do pete. Izgledali su kao na filmovima. Maleni otvori za oči, nos i usta. A njoj su još i noge bile podignute. Njezin je suprug bio neprestano potišten. Bio je depresivan čak i kada je saznao da će se njegova žena izvući. No, nije to bilo zbog nesreće.
NICK: Zbog bolova?
MEL: Ne. Zbog toga što ne može da vidi ženu. Zna da je tu, čuje je, ali ne može da joj vidi lice.
LAURA (toplo): To je lijepo.
TERRI: Meni je to baš tužno.
NICK: Zašto tužno?
TERRI: Jer ako ti treba neko da ti bude fizički ispred očiju da bi znao da ga voliš onda to nije ljubav.

Svi istovremeno popiju po čašu. Mel krene sipati opet svima.

MEL: Nego šta je onda?
TERRI: Strah. Navika. Panika da ostaneš sam.
MEL: Pa šta: jel to hoćeš reći da ja ne znam šta je ljubav?
TERRI: Mislim da ti znaš priče o ljubavi. Ali ne i samu stvar.

Kratka tišina.

NICK: Možda je to isto.
TERRI: Nije.
LAURA: Ali oni su bili zajedno, vjerovatno, cijeli život.
TERRI: Pa baš zato. Cijeli život. Haj ti sad probaj to. (Melu) Ti znaš...

Mel ne odgovara. ''Igra se'' s vrhom džinovske boce.

MEL: Šta je zanimljivo: taj je čovjek bio sretniji u gipsu nego većina ljudi u braku.
TERRI: Ili je to stvar navike.
MEL: Oj bože, uvijek sve svodiš na to.
TERRI: Možda nije deda imao snage da se razvede, a ti jesi s Majrorie.

Tišina. Mel ne podiže pogled. Prstom lagano okreće čašu na stolu.

LAURA: Čekaj... ti si razveden?
MEL: Jesam.
LAURA: Koliko dugo?
MEL: Ne znam... par godina.
TERRI (suho): Svaki dan ide tamo.
LAURA: Gdje?
TERRI: Kod nje.
MEL: Zbog djece.
TERRI: I psa.
MEL: Jer ga moram izvoditi, moj je.
TERRI (kratko se nasmije): Naravno da ga izvodiš.
MEL: Šta je sad?
TERRI: Ništa. Samo mi je zanimljivo kako pas uvijek ispadne važniji.
MEL: Jer je to odgovornost.
TERRI: Jer je to izgovor.
MEL: Za šta?
TERRI: Da odeš. Da budeš sam-
LAURA (Melu): I čekaj: tamo ideš svaki dan?
MEL: Gotovo svaki.
LAURA: I to je... normalno?
NICK: Laura-
LAURA: Pa ne, ozbiljno pitam.
MEL: Šta tu nije normalno?
LAURA: Pa... razveli ste se.
MEL: Pa jesmo.
LAURA: A ti i dalje ideš tamo.
MEL: Pa to su moja djeca.
TERRI: I pas...
MEL (Terri): Pa i on je živo biće, jebote-
LAURA: Kako je njoj, Majrorie?
MEL: Kako misliš kako joj je?
LAURA: Pa dolaziš svaki dan kod nje u kuću.
MEL: Dolazim po psa. I da vidim djecu.
TERRI: Sjediš u kuhinji... Piješ kafu... Nekad ostaneš duže...
MEL: To nije-
TERRI: Jeste! Istina je!
NICK: Dobro, hajdemo-
LAURA: Ne, pusti. (Melu, gledajući ga direktno) Koliko dugo ostaneš?

Mel uzme čašu. Ne pije.

MEL: To zavisi.
LAURA: Sat?
MEL: Nekad.
LAURA: Dva?
MEL: Nekad.
LAURA: I... onda dođeš ovdje?
TERRI: Kao jebeni gost.
MEL: Ja živim ovdje!
TERRI: Ne živiš. Samo da imaš gdje spavat - ko da je hotel!
MEL: To nije tačno!
TERRI: Onda ostani! Jednu noć! Jednu noć da ne ideš po psa! Bez da imaš ikakav razlog!

Mel ne odgovara.

TERRI: Ne možeš.
MEL: Mogu.
TERRI: Ne možeš.
MEL: Rekao sam da mogu!
TERRI: Ne, ne, ne, ne! Znaš šta je tvoj problem? Ti nikad nisi završio s njom.
MEL: To nije tačno.
TERRI: Jeste. Samo to zoveš pogrešnim nazivom, ''odgovornošću'', kako bi mogao biti mirne glave.
MEL: Ti fakat ne znaš šta pričaš. Tebe je alkohol udario u glavu, nakon koje već čaše-
TERRI (drekne se). Imam! Imam pojma! Ja sam bila u braku s čovjekom koji me tukao. Svaki dan. Svakog jutra. Svake večeri. Kad god je mogao. Ali je barem bio iskren u tome šta radi.
LAURA: Terri...
TERRI: Neka! Nek čuje! (Laura) On je gori! Jer se krije iza te pristojnosti.
MEL: Porediš me s Edom?
TERRI: Poredim jasnoću! Ne nasilje! Ne koristi ga kao argument! Jer to nije argument – to je život!
MEL (Laura): Ta budala – Ed – je popio otrov kad je ona otišla! Sreća pa su mu doktori spasili život. Haman sam mu ja spašavao život! Pa trebao sam mu tu, na bolničkom krevetu, jebat mater! Ubit ga!
TERRI: Ma nemoj! Moj heroj Mel McGinnis!
MEL (ignoriše ju, Lauri): Al mu je zubno meso otišlo u kurac. Povuklo mu se iznad zuba, a stršali su mu kao vučji očnjaci. Bože me sačuvaj!
NICK: Šta sve neće čovjek učiniti.
MEL: Pa ja. Al je ispao iz igre – mrtav je.
TERRI (Lauri, naginjući se): A jadnik je sebi pucao u usta, ali je i tu zabrljao.
MEL: Vraga je bio jadan. Opasan, halo! Trebao uzet pištolj kad je prijetio nama dvoma! (direktno Lauri) Taj nam je stalno prijetio! (Nick) Jel, evo, ti možeš zamislit: ja da kupujem pištolj!
TERRI: Lagano.
MEL (Terri): Bukvalno sam nas branio! (Lauri i Nicku) Uglavnom, ja ga kupim (da Terri čuje) ZA ODBRAMBENE SVRHE (Terri se sarkastično nasmije) i držao ga pokraj volana, u onom pretincu za rukavice. Često izađem iz kuće navečer da odem u bolnicu.
TERRI: I do svoje bivše drage-
MEL: Ponekad me zvali usred noći pa sam morao odlaziti u bolnicu u dva ili tri ujutro.
TERRI (kreveljeći se): Ili tvoja jadna, usamljena Majrorie!
MEL: Hoćeš ćutat više?! (vrati se Nicku i Lauri) Pardon – i uglavnom, budem tako u autu i čekam ga: nikad nisam znao hoće li on iskočiti iz nekog grmlja ili iza auta i početi pucati. Čak je i telefonirao meni na posao u bilo koje doba dana da bi mi rekao da su mi ''dani odbrojani''. Ja vam ozbiljno kažem da je taj čovjek bio lud! I onda moja luda žena, koja je luda kao što je i on bio, krene poredit s njim!
TERRI: Jer očigledno ne možeš utuvit u glavu da je i to život – to što je bilo s njim!
MEL: Ja ne pričam o životu, nego-
TERRI: Ne, pričaš o tome kako bi trebalo da izgleda nešto što nikad nisi morao preživjeti. Ed nije bio ''tema''. Ed je bio svaki dan. (mirnije) I da – tukao me je. I ostajala sam. I nemoj odmah tražiti objašnjenje koje će to učiniti podnošljivijim.
LAURA: Ne moraš to objašnjavati.
MEL (Nicku, nasmije se): E u pičku materinu, ne bih imao snage za još jedan razvod!
LAURA: Zašto bi se razveo?
MEL: Eto vidiš...
TERRI: Jer uopšte ne zna da li me voli!
LAURA: Mel - ne govorim sve ovo da te napadnem. Stvarno pokušavam razumjeti. Ali... ako si se razveo – onda si se razveo. To znači da si otišao. Ne treba te više bit u tom životu. To ne znači da odeš tamo i da se vrtiš po njenoj kući i onda se vratiš ovdje kao da su to dvije odvojene stvari koje nemaju veze jedna s drugom. Jer imaju. Itekako imaju. (kroz gradaciju postaje emotivnija) I ovo ovdje – (pogleda oko sebe, pa i u Terri) ovo nije neki drugi život. Ovo je isti život. Samo na drugoj adresi.
NICK: Laura, možda malo pojednostavljuješ.
LAURA (ne gledajući ga): Ne pojednostavljujem.
NICK: Samo kažem – stvari znaju biti komplikovanije nego što izgledaju sa strane.
LAURA (sad ga pogleda): A šta tačno ovdje izgleda komplikovano?
NICK: Pa... djeca. Razvod. Navike. Nije to samo ''odeš i gotovo''.
LAURA: Ali jeste ako stvarno odeš.
NICK: E pa nije baš tako.
LAURA: Kako onda jeste?
NICK: Pa... ljudi ostanu povezani. Na razne načine.
TERRI: Na udobne načine.
NICK: Ne nužno.
TERRI: Nego kako?
NICK: Pa... zbog odgovornosti-
LAURA: Ili zbog toga što ne znaš drugačije.
MEL (Nicku, kratko se nasmijavši): Eto vidiš.
NICK: Ne, samo pokušavam reći da nije sve crno-bijelo.
LAURA (odjednom histerično): Nije. Ali ovo je jasno ko dan. I ovo mi se nimalo ne sviđa! (Terri, istog trenutka) Gdje je kupatilo?!
TERRI: Hodnik lijevo.

Laura izlazi.
Tišina.

NICK (pokuša se nasmijati): Nije navikla na ovakve razgovore.
TERRI: Na kakve?
NICK: Pa... na ovo. (pauza) Uhvati se jedne stvari i gura je do kraja.
MEL (kratko se nasmije): Da.
NICK: Kao da sve mora odmah biti jasno.
TERRI: A ne mora?
MEL: Ne ide to tako. (pauza) Ljudi žive... pa usput nešto shvate.
NICK: Ako shvate.
TERRI (Nicku): Misliš na istinu o sebi?

Tišina.

NICK: Nemoj sad.
TERRI: Hoćeš joj reći?
NICK: Nema potrebe.
MEL: Pa naravno da nema. Život ide dalje.
TERRI (ironično): Naravno.
NICK: Samo bi zakomplikovalo sve.
MEL: A i to jest... nema potrebe komplikovat.
TERRI: Pa ja! Ne daj Bože!
NICK: Neke stvari su... iza tebe.
MEL: I tako trebaju ostat.
TERRI (ironično): Ako ih dobro sakriješ!

Pauza.

MEL: I sad ozbiljno: i dalje ti nije bitno?
NICK: Ne znači ništa sad.
TERRI: Tebi ne...

Nick šuti.

TERRI: I ne treba da zna?
NICK: Pa... ne treba da zna sve.
MEL: Niko ne treba.
TERRI (Melu): Stvarno?
MEL: Stvarno. Ne moraš baš svaku stvar iznosit na stol. Ljudi ne bi izdržali.
NICK: Tačno.
TERRI: Ili vi ne biste.

Laura se vrati. Zastane na ulazu. Osjeti da je nešto drugačije.

LAURA: Ja se ispričavam... za ono...

Ostali samo klimnu glavama.

LAURA: Jesam li vas prekinula?
NICK: Nisi.
TERRI: Jesi.

Tišina.

LAURA: A šta ste pričali?
NICK: Ništa bitno-
TERRI: Pričali smo o brakovima!

Pauza.

LAURA (lagano): Aha.
TERRI: I o tome šta ostane poslije.
LAURA: I?
TERRI: I o Nicku!
LAURA (nasmije se): O Nicku?
TERRI (gledajući u Nicka): Kako je fin! Tako, tako smiren! Uvijek zna šta treba reći.
MEL (digne čašu, podržavajuće): To mu ide.
TERRI: Nikad ne napravi problem. On uvijek ostane... čist!
NICK: Terri-
TERRI: Baš divan čovjek! (pauza) On baš zna ono: kako neke stvari ne treba reći!

Tišina. Nick spusti pogled.

LAURA: Kakve stvari?
TERRI: Na primjer-
MEL: Ma nije to sad-

Svi ga pogledaju.

MEL: Mislim, nema potrebe da sad ulazimo u to.
LAURA: U šta?
NICK: Laura-
MEL: Ne, ozbiljno. Neke stvari su... iza čovjeka. I ne moraju se vaditi ovako... za stolom, je li
TERRI: A kad bi trebalo?
MEL: Nije poenta-
TERRI: Nego šta je poenta?

Mel zašuti.

LAURA: U šta ne treba da ulazimo?

Tišina.

TERRI: U to da je Nick bio oženjen.

Tišina. Nick zatvori oči na trenutak. Laura ga gleda u šoku.

LAURA: Jesi?
NICK (tiho): Jesam.

Pauza.

LAURA: Koliko dugo?
NICK: Godinu.

Pauza.

LAURA: I nisi mi to nikad rekao.
NICK: Nije bilo-
LAURA: Nije bilo šta?
MEL: Ljudi dragi, nije to nešto što-
LAURA (presiječe ga): Molim te. (Nicku) Nisi znao kako da kažeš?
NICK: Nije imalo smisla sad-
LAURA: Sad? Kad? Prije braka? Poslije braka? Ili nikad?
NICK: Završeno je.
LAURA: Očigledno ne za mene.
NICK: To nema veze s ovim sad.
LAURA: Ima. Ima. Ima jer ja sjedim ovdje i slušam vas kako pričate o ljubavi, o odgovornosti, o tome šta ljudi trebaju a istovremeno odlučujete šta ja ne trebam da znam.
MEL: Laura, nije to baš tako-
LAURA: Jeste. To vi samo drugačije zovete. ''Prošlost''. ''Komplikacije''. (pogleda Nicka) ''Nije bitno''. A jeste.

Tišina.

NICK: I šta sad hoćeš?
LAURA: Ništa. Samo pokušavam da shvatim s kim sjedim.
TERRI: Ili s kim živiš.
NICK: Ovo je besmisleno.
LAURA: Nije. Sad po prvi put vidim kako stvari stoje.

Tišina. Svi gledaju ispred sebe.

MEL: Znate šta mene zanima (pauza) Da li su se oni starci ikad ovako svađali?

Pauza.

TERRI: Jesu.
LAURA: Ili su šutjeli.
NICK: I ostali zajedno.
MEL: I ležali u gipsu.

Pauza.

MEL: Možda je to jedini način da izdržiš nekog cijeli život.



KRAJ