-Voliš li svoju ženu?
-Od prvog dana našeg susreta.
-Voliš li svoga sina?
-Onako kako samo dijete možeš voljeti.
-Voliš li svoje konje?
-Služe mi dobro, nikad me nisu izdali.
-Kako pokazuješ ljubav ženi?
-Milujem je. Štitim je. Poštujem je.
-A sinu?
-Školujem ga, vaspitavam i učim ga da postane čovjek.
-Kako izražavaš zahvalnost konjima?
-Dajem im mkvu i zob kao poslastice.
-A jesi li udario nekad moju ženu da bi svojoj pokazao da je voliš?
-Kakvo ti je to pitanje?
-Jesi li gađao nekad mog sina kamenom da bi pokazao da voliš svog?
-Zašto bih to radio?
-Mora li moj konj na klaonicu da bi ti pokazao da voliš svoje konje.
-Ajde šta ti je, šta smetaju konji jedni drugima?
-Zašto onda ljubav prema svojoj državi, naciji i religiji pokazuješ mržnjom, pljuvanjem, bacanjem kamenja i ubistvom moje države, nacije i religije? Zar se ljubav prema svome kosi sa poštovanjem tuđeg? Zar ne možemo mi biti mi ako neko drugi nije kao mi? Moramo li svi biti isti da bismo se uklopili?