PARANOJA U LAS SARAJEVO

Epizoda Prva:

"Opet nas je iznenadio snijeg"

Pao je snijeg...
Prekrio je Trebaviću svaki brijeg.
Kroz prozor već je odvratan prizor
Bolje mi je da čitav dan gledam u retrovizor.
Kao prebijen ustajem iz kreveta
Duša mi se od tijela otima
Ma kakva je ovo sujeta i kleveta
Tu pred mojim očima.

Slušam opet neke vijesti
koje će mi loše sjesti.
Načelnik, direktor ovaj onaj se jadio
Kako ih je opet snijeg iznenadio.
Upalim radio i odmah mi se zgadio.
Neki lokalac se javio,
Kulturno im je psovao sve redom
I svaka psovka u srž je bila.
Ah ta Januarska idila.

U glavi mi se manta
Valja sići sa sprata
A napadao je do krova... Morat ću da lopatam.
KO VOLI ZIMU? Takve ljude ne shvatam.

Oblačim jaknu i navlačim kapu.
Zaključavam vrata dvaput.
Jednom zbog sebe, drugi put zbog paranoje
Halo ko je? Ko te se ne boje
Odmah sam jednu zapalio od stresa.
Osjećam se kao žena u sred PMS-a
Što bezglavo hoda i samo tersa.

Niz ulicu silizaim kao Janica Kostelić bez štapa.
Jedva mi je na glavi ostala i kapa.
Lijepo iz kuće izgleda snijeg... a ispod svakog je potencijalno led.
I dobro sam ja vozio taj slalom...
Dok nisam od rukohvat udario glavom.
Ustajem i sve mi se muti
Kud sam krenuo... Pa u komunalno
Da ih pitam kako ih snijeg iznenadi stalno...

Ma svake godine isto...Samoubistvo
2026.je a kao da mrdnuli nismo...
*Da bih skrenuo tok misli sa prokletog snijega,
Stavljam slušalice i opuštam se uz Wu-tang-a*