P.U.L.S

(Paranoja U Las Sarajevo)

Sarajevo 2088- Part II

Jurim kroz mahale,
Sve ulice uske.
Te su me gnjide napale,
Te ljudske ljuske.

Kroz borovinu, do vrha Trebevića
Kao brane domovinu... Šuplja priča
Od koga je brane? Hah, od mene?
Ja bih samo da iscijelim te rane, sve te paranoje da izbrišem iz sebe.

I onda mi samo pukne film, onako na pola trake.
Pa zapalim garku i zategnem starke.
Gledam u direktno u njih, u poglede bez zrake.
Izvlačim katanu... I promrmljam u stranu:
-Sad će vas čiko poslati na štake!
Zamahnem tako TAP, TAP, TAP !
Ne bi li im skinuo skalp...
Da im otkinem glave i nazad na motor.
Ali ostajem "PAF".. tamo gdje im je glava.. Samo je prazan prostor.

Počinje neka kiša da rominja,
Bacam blag pogled na grad.
On spava kao dijete umorno od igre.
Bacam cigaru ustranu i idem dok sam mlad...

*Lagano se dovlačim pred svoju avliju,
Zamandalim kapiju.
Ulazim u kuću, a izlazi sunce.
Znači... Nakon svakog kraja, novi početak tu je*