PARANOJA U LAS VOGOŠĆA

Final part

Muti mi se slika, a mi smo u vožnji,
Pored glave mi prolaze komarci rozi.
Bože pomozi, još sam u hipnozi.
Hoćul' živ završit u ovoj prozi?

Jala me klima,
-Alo brate jesi tu?
-E brate, šta ima?
-Voziš brate! Drži volan liMa!

Trznem se malo iz tog vira.
Na radiju totalno neka druga muzika svira.
...Mira Škorić?! Ne da mi mira.
*Otkačii sa mnom...* PUF! Gasim radio iz hira.

Od jednom pada klapna.
Ko da je posljednji čin.
Otvaram oči, al još mi se manta.
I vidim samo cigare dim.
A ja u Hotonju ,
Na konju.
Čovjeće šta da radim s njim?
A konj iz kasa,
do maksimum gasa.
Ubrzava i svakog trena ćemo gradu prići.
Kroz tunele od boja oko glave mi lete glasački listići.
A na svakom ćošku Brajlović Sejo,
Klima glavom i govori čudo neviđeno.
Konj ne upozorava,
Samo je skreno.
-Ej mali đe si?
-Đe si Lepa Breno?... ČEK ŠTA?!

Pa prolazi Osmanagić u obliku piramide.
Govori mi da sam odabran.
Lukas priča da svi vide,
Tutorijal kako biti narkoman.
A Karleuša- Insomnija.
Trešti iz Centrinog kombija.
(Ustaj, ustaj , ustaaaj)
Gasi se cigara ispada čik,
Pada mi pored ruke tik.
AAAaAAAAaaAAA Ustaj, ustaj, ustajjj...

Trzam se, otvaram oči u krevetu... Preznojen... Sa sto-sedam propuštenih poziva.
Sreća ovo je samo san... Dobro je kakva je godina.