Pismo Marčelu

Dragi Marko
Priča ide ovako...

Kao klinac u "es paketu"
Slušao sam tvoju prvu kasetu
I još od tada
U sebi njegujem Petra Pana .

Život će te slomit tu , na ovom brdovitom Balkanu.
Al ovaj izduvni ventil mi pomaže da sve sklonim u stranu.
Zadnjih godina ovih
Se lomim
Jer samo tragedija je u prvom planu.

Tako je nama Marčelo...
Teško je biti trezven dok beton je vreo.
Ovi danas svoje ružne face stavljaju pod veo .

Nije lako ih prepoznat dok nose maske.
Ko će te pustit da hodaš , dok krišom ti pilaju daske

Dok laskaju sami sebi
Jačajući svoje poltrone da budu spremni
Dosta toga se kuha u sjeni
Ali mirisi te večere dopiru do našeg nosa
Iako trudeći se da gledamo svoja posla
Treba odrezati glavu zmiji i reci DOSTA!

A zmija zmiju ne jede
Nego su u talu pripremajući nerede.
Gledaju kako snage da rasporede.

A mi bi da letimo , al' letarina je skupa.
Opet bi spavali na klupi , al' nema klupa
Grlili bi jedni druge
S ove i one strane pruge
Samo da zmije nisu sišle međ' ljude

Zato pišem .
Inspirisan pogonom tvojih misli
Zanemarujući osude onoga što ti si
Etiketama što zapravo nisi..
Ali rekao sam sebi.. Može on, pa što ti ne možeš junače?
Reci šta ti leži na duši , pa nek ljudi tumače.
I kad me krivina života zanese
Imat' ću svoje ja , a to su pjesme
I uvijek ću reći kako jeste!
A tebi hvala.. od srca hvala.