U MAGLI
"Haustor koji zaobilazim"

Nazvao sam njenu majku nakon dugo vremena. Dugo je zvonilo... Vjerovatno je žena otišla na pijacu po namirnice. Odustao sam od poziva nakon par pokušaja.
Zatim sam iskuckao poruku prijatelju da navečer planira kafu i predložio mu baš onaj novi bar na Pofalićima. Odgovorio je i pristao, naravno.
Bio je tmuran novembarski dan. Ležao sam u krevetu i buljio u plafon. Osjećao sam se kao da svi konopci koje sam vukao, sad vuku mene i postajem marioneta nekog lošeg izvođača. Kako god da mi povuče konce, ja se zapletem i padnem.

Navečer, kada sam se sreo sa prijateljem i sjeo u kafić, kraičkom oka sam šmekao šta se dešava sa strane. Gledao sam hoće li proći tuda kao i pre neku noć.
Prošao je sad-dva... I da, tu je, prolazi sa tri neke djevojke i idu između zgrada.
Bilo je jače od mene pa sam izašao da je pratim.
Drugu sam rekao o čemu se radi
i da ću brzo da se vratim.
Pratio sam je do haustora jedne zgrade, ali nisam se usudio da uđem.
Sve mi je tu mirisalo već na tuđe.
Šta ako zateknem neki odvratan prizor?
Odlazak odatle je bio jedini pametan izbor.

Nisam znao šta da razmišljam, ali prosto nisam ni žalio ni za čim
Jedno sam samo znao, od danas taj haustor zaobilazim.