U MAGLI

"Kaput koji mi se nije sviđao"

Sinoć sam je sanjao. Dobro je došlo pomjeranje vremena, da samo produži tu agoniju.
Naravno da joj to neću reći. Nemam još hrabrosti da joj se javim od kad je otišla za Zagreb.
Ne znam prosto ni kako bih joj se javio. Naša priča nema ni tačku ni zarez.
Nije baš kao da mogu reći: "Ej, sanjao sam te sinoć bio sam u onom crnom kaputu koji si mi kupila za rođendan."

..To je bilo prije dvije godine... Kada mi je nepozvana banula na rođendan. Koja lujka je tad bila.
A znao sam je samo "ćao za ćao" . Radila je u jednom butiku, honorarno jer je paralelno i studirala likovnu akademiju. Bila je ošišana na "Amiru Meduljanin" , a tako joj je i stajalo... Vrhunski .
Ulovio sam njen pogled u prolazu i ostao uhvaćen u virovima njenih zjenica. Bila je jesen kao i ova, miris Zime šunjao se niz Igman i Bijelašnicu. Na sebi sam imao spitfajer jaknu i neke
maslinasto-zelene džeparice . Uglavnom, nelegantno obučen da bih ostavio dojam. Ali kako sam se trznuo iz klinča njenog pogleda, ugledao sam kapute i jakne u tom butiku. Ušao sam, onako instiktivno i prišao nekom crnom kaputu koji je bio najbliži pultu za kojim je ona stajala. Skupio hrabrosti pa i upitao: "Oprosti... Ima li ovaj kaput u M veličini?" . Opet klinč sa njenim pogledom.

Kestenaste oči, čije su spirale u zjenicama pucale direktno u moju svijest. "Momenat samo" , rekla je i vrlo brzo mi pronašla M veličinu. "Hvala lijepa", promrmljao sam. "Kako mi stoji?... Nina?(pročitao sam sa akreditacije), a ona se nasmijala i rekla da mi veoma lijepo stoji (kliše koji prodaju svakoj mušteriji) .
"Da malo razmislim, obiđem par radnji... Pa možda se i vratim po njega" , rekao sam, a ustvari narednih dana sam obilazio... Samo tu radnju u kojoj je radila.
Jedne prilike me je uhvatila pogledom i samo poviknula: "Odluči li se ti?". Odlučio sam se ja za tebe ali...Ovu rećencu sam samo provukao kroz misli. Stajala je naslonjena na vrata od radnje i pušila neku slim cigaretu.
Poslije nekoliko dana prelomio sam. Ušao sam u radnju ali ne da pazarim kaput, već sa dvije kafe 2go i zovnuh je ispred da "kahvenišem o i zapalimo".

I tako narednih mjesec dana, svaki dan...

U tom vremenskom periodu smo jedno o drugom saznali svašta, pa i datume rođenja.
Tako se i ukazala u kafiću u koji sam izveo par jarana da ih rođendanski počastim.
Sa poklonom naravno. Istim onim kaputom koji sam probavao kada sam prvi put ušao u njenu radnju. Zapamtila je ... Ali surova istina je da se taj kaput meni nije ni najmanje sviđao, ona mi se sviđala...
Rekao sam "Hvala" i tako je počela ozbiljnija priča... A možda nikad nije ni trebala da počne...