U MAGLI

"Odraz"

Sada si ispred ogledala,
Nakon toliko lutanja kroz maglu.
To je sudba koja ti je trebala,
Reci mi šta vidiš u staklu?

Digni glavu junače
Pogledaj Prizor,
Nije to ogledalo ono, koje se zove retrovizor.

Kada je konačno podigao pogled.
Uzplahiren bi da ode,
Ali ne daju mu noge.
Drže ga prikočenog za asfalt.
A pred očima je prizor od kojeg neće moći mirno zaspat.

Vidi samo odjelo i kravatu, ali to je samo kostim.
Tu ispod su kosti,
I sva srž koju nosi.

Gleda u ruke , do lakata su gole.
Samo kanalići krvi slivaju se ka dole.
Košulja prljava izgubila je lažni sjaj,
Kravata jako steže vrat nagovještavajući kraj.

Pa onda pogleda direktno u odraz.
Glava je tu, al' kamo obraz?
Pa tu nema ni nosa.
Idalje je zaboden u tuđa posla.
Uši su tu ali su gluhe na imena zločina.
I sve mu je mutno, debela mrena je na očima.

Hvata ga panika, teže diše.
Smrt mu se uvlači u kosti sve tiše.
Žmarci kreću kroz krv kičme.
I glava prazna, puni se svime .

I onda kolaps.
Teško je kad sebe ne prepoznaš.
I samo beživotno gledaš u odraz.
A onda otvori se zemlja za konačan prolaz.

*A sad je moj red. Vrijeme je da konačno stanem pred ogledalo i pružim ruku samom sebi. A šta ako mi odraz kaže odjebi? Nemam druge.*