XAOZEN

"Mirisat će opet dunje"

Stara kuća, tu stari krov je,
To mi je dedovina, kao da je moje.
Mala avlija u kojoj sam stasao kao momak,
Uspomena hejbet što pamti ih kodak.
Tu su moje uspomene
Tu mi je prvi korak
Topla kafa čiji okus nikad nije gorak.

Melodije iz najskuplje kajdanke,
Koraci dok penjem se uz basamake.
Drvena vrata, pucketanje stare peći.
Enterijer koji šapće hiljadu riječi.
Prijatna toplina uz koj najljepše se kunja,
Kroz stari pendžer promatra se dunja.

Ma ne sjecite mi dunju!
Hiljadu sam uspomena vezao uz nju.
Njen miris osjetim i u snu.
Njoj ću poklonit najtežu mušku suzu.

Sa kamarije gledat ću u svoj grad.
Slušat priče kako je bilo nekad i sad.
Jer da bi bio mudar i star,
Prvo moraš biti lud i mlad.

Znam da život je kadija i da vremenom nas neće biti
Al' u mojim mislima tu će se uvijek kafa piti.
I kao da od nekud čujem poznat glas..
U nama, uz nas..

Tu je moj rahat, tu je moj dever.
Par koraka, starog sokaka.
Pod nogama se zadrma stara kaldrma... Pa se spustim u Šeher.
I još hiljadu uspomena tu je.. I svake godine mirisat će opet dunje...